Ево шта тјера стране инвеститоре из БиХ

Реформе у БиХ имају за циљ побољшање пословног амбијента и привлачење страних инвеститора, а предуслови за унапређење пословне климе су стабилан политички и правни систем.

Босна и Херцеговина 26.01.2017 | 11:49 Уклањање препрека за нове инвестиције у БиХ предвиђено је и реформском агендом, која подразумева реформе у области радон-правног законодавства, што инвеститори истичу као значајне проблеме за инвестирање у БиХ.

У Агенцији за унапређење страних инвестиција БиХ истичу да ако БиХ не постане конкурентнијим мјестом за привређивање она неће бити у ситуацији да привуче значајне инвеститоре.

"Странци као главне примједбе на пословно окружење у БиХ имају на дуготрајне процедуре за регистрацију дјелатности, добијање ПДВ броја, наплате поврата пореза, добијања грађевинске дозволе, радних и привремених дозвола за привремени боравак страних радника, до спорости судова код наплате потраживања. Уз то, критике су усмјерене и на превелике фискалне и прафискале намете до непостојања финансијских подстицаја", наводе у Агенцији.

Истичу да, ако се не буду провеле реформе, БиХ неће достићи ниво инвестиција које би биљежиле значајни економски раст и запошљавање.

"Основни услов за привлачење страних улагања је политичка стабилност, јер нико не жели да улаже новац у политички нестабилна подручја. Други услови су стабилна економија, стимулативно пословно окружење и инфраструктурна изграђеност. Због претјеране бирократије и раширене корупције економски интерес за БиХ заостаје иза свих других земаља у Европи", наводе у Агенцији и додају да су у девет мјесеци 2016. године директна страна улагања износила 274,3 милиона КМ.

Из Савјета страних инвестиција БиХ кажу да је потребно да се донесу адекватни законодавни оквир у области концесија и јавно-приватног партнерства.

Извршни директор Савјета Сања Миовчић каже да је неопходно убрзати поступак регистрације привредних субјеката у регистру и пореској управи како би се скратили рокови за издавање различитих дозвола.

"Једина формула за побољшање пословног амбијента је растерећење привреде", наглашава Миовчићева.

Додаје да су атрактивни сектори за потенцијалне инвеституре пољопривреда и прехрамбена индустрија, дрвна индустрија, метална индустрија, ИТ технологије, туризам, док ће грађевинарство имати бенефит од развоја инфраструктуре.

Портпарол Привредне коморе Републике Српске Владимир Благојевић каже да страни инвеститори, када се распитују о могућностима улагања, „консултују“ и светске листе о „лакоћи“ пословања на којима БиХ лоше стоји.

"Поред политичке нестабилности, не можемо се похвалити ни ефикасним радом јавне управе и владавином права. Када је у питању процес регистрације пословних субјеката, Српска је оснивањем једношалтерског система, за разлику од ФБиХ, направила значајан искорак и смањила вријеме, трошкове и потребну документацију за оснивање предузећа, али и даље се дуго чека на ПДВ број", иситче Благојевић.

Додаје да је за привлачење страних инвеститора потребан сигуран систем, препознатљива, стимулативна и стабилна пореска политика, јер сваки инвеститор жели тачно да зна колико су годишња оптерећења.

"Фискални и парафискални намети стално се мијењају и често долази до нових оптерећења на привреду. Ако се поредимо са земљама у региону, једна од њихових предности су већи подстицаји", истиче Благојевић.

Приликом привлачења страних инвестиција, каже, потребно је водити рачуна о секторима привреде и подручјима за улагање, али посебно и о улагачима. Наводи да искуства показују да су поједини инвеститори, након извлачења одређене користи, напуштали овај регион и остављали проблеме иза себе.

Неадекватни пословни амбијент

Посљедица неадекватног пословног амбијента у Републици Српској и БиХ односи се на смањење конкурентности домаће привреде, висок спољнотрговински дефицит, општу неликвидност која прети да потпуно онемогући легално пословање, смањење страних инвестиција и приватних инвестиција уопште, те највећу стопу незапослености у Европи.

Индикатори

Према нановијем „Доинг Бусинесс“ извештају, БиХ је на 81. мјесту од 190 земаља, те је забиљежила лошији пласман у односу на прошлу годину када је била 79. у свијету.

Од 10 сетова индикатора, који су обухваћени у финалном извештају, БиХ је најбоље пласирана у оквиру индикатора прекограничне трговине, где је на 36. мјесту глобалне листе. У области рјешавања несолвентности и добијању кредита БиХ је на 41, односно 44. месту у свијету. У областима извршења уговора БиХ је на 64. месту, а у заштити мањинских инвеститора на 81. мјесту глобалне листе.

Најлошији резултат остварен је у области покретања пословања (174. на свијету) и у области добијања грађевинских дозвола (170. место). За добијање грађевинских дозвола потребно је чекати 179 дана и проћи 15 процедура, што је више од регионалног просјека.

(ЕуроБлиц)