Откривено како је Кајганић увео заштиту политичара од истрага

Најновији извјештај Европске комисије о напретку Босне и Херцеговине за 2026. годину, садржи до сада најдиректније и најтеже оптужбе на рачун Тужилаштва БиХ, на чијем је челу главни тужилац Миланко Кајганић.

У извјештају је потврђено да се унутар ове правосудне институције спроводе незаконите процедуре с јасним циљем опструкције истрага у политички осјетљивим предметима високе корупције.

Низ налаза о скандалозним праксама у Тужилаштву БиХ и нереаговању Високог судског и тужилачког савјета БиХ на бројне аномалије потпуно разоткривају истину о томе зашто у БиХ нема напретка, зашто је правосуђе рак-рана овог друштва и због чега држава ни у једном сегменту не може напредовати.

Незаконити Кајганићев консензус

Кључни доказ системског урушавања тужилачке независности, који је Европска комисија лоцирала, јесте шокантно откриће да је у Тужилаштву БиХ уведен обавезан „консензус“ приликом доношења одлука у тзв. осјетљивим предметима, за шта нема упоришта у закону.

Рапорт сазнаје да је консензус приликом доношења одлука о осјетљивим истрагама и оптужницама увео Миланко Кајганић, који на овај начин, уз помоћ њему блиских тужилаца попут Ведране Јовичић (некада Мијовић), контролише истраге и оптужнице против политичких и других моћника.

„У раду Тужилаштва Босне и Херцеговине уведена је пракса према којој су вијећа састављена од два или више тужилаца обавезна доносити одлуке консензусом у 'осјетљивим' предметима. Оваква пракса одлучивања нема законско утемељење, значајно нарушава независност поступајућег тужиоца којем је предмет додијељен и носи ризик подривања његове одговорности“, наводи се у извјештају Европске комисије.

У пракси, овај механизам функционише као савршен алат за политичку контролу и блокаду оптужница.

Када се формира савјета од, на примјер, четири тужиоца који раде на неком осјетљивом предмету, Кајганићево правило консензуса значи да истрага или оптужница не могу угледати свјетло дана ако се успротиви само један од тужилаца.

На тај начин се потпуно дерогира законска аутономија поступајућег тужиоца, а унутар институције се ствара вето-механизам којим се могу зауставити сви предмети опасни по политичке структуре које Кајганић жели заштитити.

Није било оправдања за премјештај тужилаца

Извјештај Европске комисије је указао и на „неоправдано премјештање тужилаца који раде на политички осјетљивим предметима“.

„Унутрашњи односи и функционисање Тужилаштва Босне и Херцеговине видљиво су погоршани након неоправданих премјештаја тужилаца који су радили на политички осјетљивим предметима.

Истраге у истакнутим предметима обустављене су без законски оправданог образложења“, истиче се у извјештају Европске комисије.

Иако се у извјештају не наводе конкретна имена, јасно је да се овај дио извјештаја односи и на скандалозни премјештај државног тужиоца Џермина Пашића.

Пашић је замјеник главног тужиоца и бивши руководилац Посебног одјељења Тужилаштва БиХ за организовани криминал, привредни криминал и корупцију, којег је Кајганић смијенио с те позиције, иако главни тужилац ту смјену назива „прераспоређивањем“.

Пашић, који је годинама важио за једног од најпроактивнијих тужилаца и који је водио кључне предмете високе корупције те истраге произашле из апликације СКY ЕЦЦ, уклоњен је због истраге против Милорада Додика, Радована Вишковића и Ненада Стевандића у вријеме њиховог напада на уставни поредак.

ВСТС и УДТ заказали

Посебно поглавље у извјештају посвећено је улози Високог судског и тужилачког вијећа (ВСТВ) и Канцеларије дисциплинског тужиоца (УДТ).

Умјесто да буду штит за независне тужиоце који трпе притиске и које Кајганић незаконито премјешта, ове институције су се претвориле у нијеме посматраче.

Пашић је поднио званичну пријаву ВСТС-у и УДТ-у, тражећи заштиту од непрописног утицаја, притисака и незаконитих радњи унутар Тужилаштва БиХ, односно самог Кајганића.

Свједочио је о свему и пред Комисијом за борбу против корупције Представничког дома ПСБиХ.

Међутим, изостала је реакција ВСТС-а и УДТ-а. ВСТС на челу са Санином Богунићем о овом случају упорно ћути, а о њиховом односу према притужбама став је изнесен и у извјештају Европске комисије:

„И ВСТС и Канцеларија дисциплинског тужиоца заказали су у адекватном и ефикасном рјешавању повезаних притужби“, стоји у извјештају.

ВСТС-у се замјера и што нема одговор на неоправдани спољни притисак на правосуђе. Истиче се да механизам за пријаву пријетњи постоји, али је релативно ограничен, а одговор ВСТС-а на ове случајеве је недосљедан.

Подсјећамо, судија Сена Узуновић дуже од годину дана изложена је вербалним нападима Милорада Додика, али ВСТС није адекватно стао у њену заштиту и огласили су се само једном.

Да ствар буде гора, Европска комисија констатује да су дисциплински поступци против корумпираних носилаца правосудних функција постали обична фарса и да се озбиљни прекршаји уопште не кажњавају.

„Дисциплински поступци и даље имају мало одвраћајућег ефекта упркос њиховом релативно великом броју. Посебно забрињава чињеница да дисциплинска тијела ВСТС-а нису предузела никакве мјере како би санкционисала озбиљне повреде судијског и тужилачког интегритета“, наводи се, између осталог, у извјештају.

Овакав извјештај Европске комисије представља званични слом прокламоване реформе правосуђа и црно на бијело доказује да је Тужилаштво БиХ капитулирало пред политичким утицајем, а да ВСТС више није независни регулатор правосуђа, већ саучесник у његовом потпуном слому.

У било којем демократском друштву то би био окидач за моменталне, неопозиве оставке из моралних и професионалних разлога.

С обзиром на то да су Кајганић и Богунић својим дјеловањем и недјеловањем претворили правосудни систем у штит за политичку елиту, њихов останак на функцијама дубоко компромитује државу, због чега оставке или њихова хитна, институционална смјена више нису ствар избора, већ хитан и тренутан императив за спас преосталог кредибилитета бх. правосуђа.

(Рапорт) Фото: БН