Анализа: Институција селектор! Срби - Нијемци 61:10!

Ото, Сеп и Батрић из Баранде. А све због Јоакима Лева... На темељима идеја доктора Нерца и Сепа Хербергера Немачка је постала највећа европска репрезентација у историји фудбала. Тај епитет потврдила је и прекјуче...

Фудбал 16.07.2016 | 23:45 Јули 2016. године...

“За нас је најважнија ствар да покажемо поштовање према националном селектору. Напетост турнира у Француској изазвала је малу сумњу у намере обе стране, али настављамо да радимо даље на развоју немачке репрезентације уверени да је СП у Русији велики задатак за све. Јоаким Лев остаје наш вођа“.
Рајнхард Гриндел, први човек немачког фудбала.

Опет је био јул, само 80 лета раније. Олимпијске игре у Берлину само што нису почеле. Доктор Ото Нерц већ је десет година водио Маншафт. Био је решио да се повуче уочи турнира. Нацисти нису хтели ни да чују. Нерц је остао и у првој утакмици Немачка је декласирала Луксембург са 9:0. Челници Фудбалског савеза уверени у моћ екипе дозволили су себи да меч друге рунде против Норвешке у госте позову Адолфа Хитлера и његове најближе сараднике. Међу 55.000 гледалаца у Берлину били су још Херман Геринг, Јозеф Гебелс и Рудолф Хес. Немачка је примила први гол у 4. минуту. Фирер је псовао на сав глас. Десетак минута пре краја Норвежани су другим голом потврдили тријумф. Велики вођа је, прича се, напустио Олимпијски стадион с жељом да стреља Ота Нерца. Све се завршило обичним отказом (мада је оствка већ била написана) јер Нерц је био познати хирург и један од виђенијих нациста. У аманет свом куму, највећем пријатељу и дотадашњем помоћнику Сепу Хербергеру оставио је једно пусмо.

„Драги Сеп, верујем да знаш да је селекторска функција институција. Ја сам се повукао на време. Није тачно да сам отишао због преоптерећености. Нису ми више давали одрешене руке. Мораш сам да знаш када треба да се повучеш. Тако ћеш штитити ту важну позицију. До тада, настави да унапређујеш фудбалску репрезентацију Немачке“.  

Ових неколико кључних реченица објављене су у аутобиографији Сепа Хербергера, а Немачка је од 1922. и првог селектора Ота Нерца, па све до Јоакима Лева, који је јуче добио поверење да настави да води национални тим и поред неуспеха на Еуру у Француској, имала свега 10 селектора?! Отказ је добио само један – Јирген Клинсман! Поређења ради за исто то време наш национални тим променио је 61 националног капитена, а да се нико није задржао дуже од шест година. Био је то Ивица Осим...

На темељима идеја доктора Нерца и Сепа Хербергера Немачка је постала највећа европска репрезентација у историји фудбала. Тај епитет потврдила је и јуче, наставивши да поштује систем успостављен пре осам деценија. Из тог система произишле су четири титуле светског првака, три европске круне и седам финала.

Наследник Отца Нерца - Сеп Хербергер, водио је Панцере од 1936. до 1964. Његова заслуга није само прва титула првака света 1954, када је у финалу побеђен по многима најбољи тим икада, она мађарска Лака коњица са Пушкашем, Циборим, Божиком, Кочишом и осталима. Он је посрамљеној и у рату духовно разрушеној нацији вратио понос и усадио победнички менталитет. Деца у Немачкој тако у школама уче о подвигу који по многима представља рађање модерне Немачке државе – 4. јул 1954. И пре десетак дана на националном радију пуштан је пренос тог чудесног финала из Берна. Тако је на сваку годишњицу...

Са спортске стране Хербергеров бинго био је Хелмут Шен.  Тај симпатични али строги декица са платненим качкетом осам година је био помоћник. Од ’56. до 64, када је преузео жезло од свог ментора. За време његовог мандата Немци су били најмоћнији. У периоду од 1964. до 1978. играли су у четири финала. Освојили су и европску и светску титулу, ’72. и ’74.

А почело је с ужасним критикама. Но, прави систем све може да издржи...

Одлазећи са места селектора Сеп Хербергер посаветовао је свог ученика да нипошто не игра квалификације за Европско првенство 1964. Остарели тим из Чилеа 1962. који је испао у четвртфиналу Светског купа силазио је са велике сцене. Млади попут Бекенбауера, Шварценбека, Милера...још нису стасали и став искусног вука био је да је боље остати код куће и – тренирати. Разлог врло једноставан: Победнички менталитет дуго се стицао и никако не би било добро да се за једно лето проћерда. Многи фудбалски историчари – да занемаримо спортски дух и фер-плеј - и данас сматрају да је то био кључни моменат за стварање вероватно најбољег европског тима који ће с почетка седамдесетих покориоти све пред собом.

Шен је две године спремао нову генерацију немачких играча, играо силне пријатељске утакмице, побеђивао и губио, да би ’66. у Енглеској стигао до финала и у оном контроверзном мечу био поражен  од домаћина.  

Чувена је она прича како се Југославија пласирала на Европско првенство у Италији 1968. Плави су били први у својој квалификационој групи испред Панцер дивизије јер су ови у последњем колу одиграли срамотних 0:0 против Албаније. Хелмут Шен био је пред сменом. У заштиту га је пред фудбалским делегатима узео тада већ професор фудбалаСеп Хербергер.

„Желите ли ви, господо, да Немачка поново постане првак света? Ако желите, онда овај човек мора да остане“.  

Кроз две године на СП у Мексику Немци су били трећи, а онда су уследиле две везане титуле.  За 14 година на клупи Панцера Хелмут Шен изгубио је само четири меча на великим турнирима, а укупно 20, рачунајући све званичне и пријатељске утакмице. И опет, поред резултата, још један бинго – Јуп Дервал. Вођен оним што му је говорио учитељ, Шен је на старту свог мандата изабрао себи ваљаног калфу који ће после осам година стажирања постати мајстор своје врсте.

За шест година владавине Дервал је узео европску круну и играо финале Светског првенства.

За разлику од својих претходника Јуп Дервал се отргао од учитеља. Није желео уз себе пројектованог новог селектора, а словио је и за доста надобудног типа.

„Ако не победимо Алжир враћам се првим возом кући“.

Било је то у Шпанији ’82. Немачка је изгубила 1:2, а овај није одржао обећање. Касније га је деградирао и онај срамотни меч против Аустрије у Хихону. Једна од највећих намештаљки икада. Знао је и он за писмо Ота Нерца. Сам је поднео оставку после Еура у Француској ’84. и елиминације у групи.

Одласком Јупа Дервала са клупе прекинута та нит када су у питању немачки тренери и њихови наследници. После 58 година и само четири селектора?! Па ипак, ни то није нарушило систем.  Прва велика звезда на клупу Панцера села је 1986. у Мексику – Франц Бекенбауер. Изабран је да поврати озбиљност у национални тим, уздрману неким изјавама свог претходника. И био је права личност за то. Кајзер је одмах стигао до финала СП, онда је испао у полуфиналу ЕУРА ’88, па је у Италији 1990. Немцима пришио трећу звездицу изнад државног грба на дресу. И – отишао.

Титулу је донео и његов наследник, Берти Фогтс. Он је узео ЕУРО у Енглеској. Једна од најслађих победа у историји немачког фудбала. Али Берти је већ „изашао“ из оригиналног система, пошто је четири године био помоћник Кајзер Францу.

Ерих Рибек, човек који је дошао после Фогтса, био је принудно решење и да није било њега (па и Клинсмана, чије се треће место 2006. у домовини не сматра добирим резултатом), могли бисмо да говоримо о нераскидивој нити успеха све до дана данашњег. Чак је и РудиФелер добацио до финала 2002...

Одлучивши се за Јоакима Лева после Светског купа код куће Немци су се само вратили на изворни систем после неколико година експериментисања са славним именима. Лев је био помоћник Клинсману и за њега нико није знао. Као у почетку ни за Хербергера, Шена, Дервала...  

Лев је постао шампион света! Лев је онда и изгубио и у полуфиналу ЕУРА од домаћина Француске. Навијачи су га прецртали, а онда је Рајнхард Гриндел однекуд „извадио“ писмоОта Нерца...

Све је јсано, зар не? Они желе да опет буду прваци света.

А наш систем. Ту је резултат. Ми против Немаца водимо... колико оно беше...61:10! У селекторима, наравно.  

Метафорично (или можда не?) код нас је као код Батрића у Баранди - једно од понајбољих домаћих филмских остварења последњих година, Вратиће се роде, браћа Бјелогрлић и Никола Пејаковић – када неписмени и бахати председник месног одбора смењује тренера после неколико пораза у Јужнобанатској лиги и за новог шефа струке локалног сеоског клуба поствља свештеника:

„Попе, наш управни одбор“...

„А ми имамо управни одбор“?

„Управни одбор – то сам ја! Наш управни одбор донео је одлуку да ти будеш нови тренер. Ону будалу сам најурио“.

„Па како ћу ја, не знам“...

Је л’ се ти, попе, разумеш у фудбал“?

„Можда мало, онако“...

„Ето видиш, то уопште није важно. А је л’ ти, попе, волиш фудбал“?

„Волим, волим, погледам понекад фудбал...“

„Ето видиш, а ни то уопште није важно. Је л’ ти, попе, тражиш неке паре од нас“?

„Ма ’ајте, молим вас, какве паре“

„Ето видиш, попе, то је важно“.

А Батрића у нас колико вам воља. Па после кажу ми немамо систем...  

Извор: моззартспорт