Лазићевих 5 година у Звезди: Сјећам се свега...!

Бранко Лазић играч је најдужим стажом у дресу Црвене звезде.

Константно је напредовао и временом је постао један од љубимаца навијача, а за званични сајт АБА лиге написао је блог у којем се осврнуо на претходних пет година у црвено-белом дресу.

“Пет година. Толико је прошло. Пет година смо сви заједно радили, напредовали, туговали, радовали се. Сећам се сваког детаља, сваке утакмице. Уосталом, као јуче да је била та 2011. година. Година када сам дошао у Црвену звезду“, почео је Лазић блог, а онда се осврнуо на сваку сезону:

2011/12

Ситуација је била таква да смо практично почели од нуле. Нисмо освојили ништа, али реално нисмо ни могли. Био је то тек почетак, за нешто више ипак је било потребно време. Били смо свесни да морамо да будемо стрпљиви. Да идемо корак по корак и да сваке следеће године идемо по један степеник више. Све док коначно не додјемо до толико жељених трофеја.

2012/13

А, почели смо да их освајамо врло брзо. Већ у мојој другој сезони освојили смо Куп Радивоја Кораћа, али је врхунац те сезоне дошао нешто касније када смо после толико година чекања успели да изборимо пласман у Евролигу! Мислим да ту утакмицу против Радничког у полуфиналу регионалног такмичења никада нећу заборавити. Толико сам се нервирао за време утакмице да ми није било добро. Али, на крају смо успели. Вратили смо Звезду у Евролигу!

2013/14

То је било то. Све је ишло онако како смо планирали. Наредне године смо одбранили Куп Радивоја Кораћа, пласирали се у полуфинале Еврокупа, а били смо први у лигашком делу регионалног такмичења чиме смо обезбедили домаћи терен на фајнал-фору. Арена, наши навијачи, надали смо се да је коначно време да освојимо прстен, међутим... То вече нас ништа није хтело. Трудили смо, заиста јесмо, дали смо све од себе, али није ишло. Цибона је била боља и победила нас. Остао је веома горак укус у устима.

Али то је спорт. Некада једноставно мораш да паднеш, да би устао још јачи и наставио да се бориш. То је управо оно што смо ми урадили. Устали смо и одиграли најбољу сезону у клупској историји.

2014/15

Све се поклопило. Остало је доста момака из претходног ростера, домаће играче који су дошли смо веома добро позвавали, а странци су се сјајно уклопили. На све то, била је то већ трећа сезона тренера Радоњића који је направио тим по својој жељи и одрадио савршен посао. Једноставно, имали смо континуитет, а то је нешто што Звезда дуго није имала.

Освојили смо Куп Радивоја Кораћа по трећи пут заредом, коначно смо освојили и регионално такмичење, а на крају смо узели и домаће првенство. Штета што нисмо узели и Евролигу, али и пласман у ТОП 16 је био поприличан успех. :)

2015/16

Показали смо да идемо у правом смеру. Да растемо као клуб из године у годину, а то је управо оно што смо зацртали на почетку. Додуше, ову сезону смо мало покварили испадањем из Купа Радивоја Кораћа, али ниједног тренутка нисмо одустали од наших циљева. Пласирали смо се у финале АБА лиге, док смо у Евролиги направили нови историјски успех пласманом у Топ 8. 

П.С. Хвала Фенербахчеу на помоћи. Добили су нас четири пута ове сезоне, био је ред да нас мало погурају, иако смо пласман у четвртфинале на првом месту ми сами изборили победама у ТОП 16 фази.