Шмекерица! Дејан Савић, Дорћол и одвезана пертла...!

Прелепо, сунчано недељно јутро. Еспресо у кафићу на Дорћолу. Пуне људи батерије по тако дивном дану. Шта још човек да пожели - можда ретко пријатно изненађење?

Стојим код касе и чекам рачун. Конобари и шанкери окрећу се у једном моменту ка вратима кафића. То чине са поштовањем. Тајац. Улази Дејан Савић, архитекта светских и европских злата српских ватерполиста. Сам је.

Из громаде од човека излеће "добар дан, свима". Не знамо се, иначе. Креће ка мени, уствари, да прође до стола. Не окренувши се, добацује ми у пролазу - "пази, одвезана ти је пертла". Хвала селекторе, узвратих.

Тек када сам изашао напоље и кренуо за обавезама, увидео сам специфичну тежину Савићеве две реченице. Једно дивно "добар дан" (упућено непознатим људима) и једна искрена опомена за пертлу мени успаваном (такође и непознатом).

То може само истински ас. У базену првак, потом и на клупи "делфина" ковач злата. Али, очито, Савићево средње име јесте - људскост. А, јасно је, држи се и оне народне "у добру се не понеси...".

Браво, Савићу. Шампионе.