Šmekerica! Dejan Savić, Dorćol i odvezana pertla...!

Prelepo, sunčano nedeljno jutro. Espreso u kafiću na Dorćolu. Pune ljudi baterije po tako divnom danu. Šta još čovek da poželi - možda retko prijatno iznenađenje?

Stojim kod kase i čekam račun. Konobari i šankeri okreću se u jednom momentu ka vratima kafića. To čine sa poštovanjem. Tajac. Ulazi Dejan Savić, arhitekta svetskih i evropskih zlata srpskih vaterpolista. Sam je.

Iz gromade od čoveka izleće "dobar dan, svima". Ne znamo se, inače. Kreće ka meni, ustvari, da prođe do stola. Ne okrenuvši se, dobacuje mi u prolazu - "pazi, odvezana ti je pertla". Hvala selektore, uzvratih.

Tek kada sam izašao napolje i krenuo za obavezama, uvideo sam specifičnu težinu Savićeve dve rečenice. Jedno divno "dobar dan" (upućeno nepoznatim ljudima) i jedna iskrena opomena za pertlu meni uspavanom (takođe i nepoznatom).

To može samo istinski as. U bazenu prvak, potom i na klupi "delfina" kovač zlata. Ali, očito, Savićevo srednje ime jeste - ljudskost. A, jasno je, drži se i one narodne "u dobru se ne ponesi...".

Bravo, Saviću. Šampione.