Миха: Више се осјећам као Италијан, него као Србин!

"Одувек сам желео да дођем у Италију, јер је по мом мишљењу то најлепша земља на свету", причао је Синиша Михајловић у емотивном интервјуу за италијанске медије.

Ниједно име се ове сезоне није тако често налазило уз реч "отказ" од имена Синише Михајловића.

А, опет, преживео је на клупи Милана, а по свему судећи остаће до последњег кола, а онда, по свом избору, пронаћи нови клуб јер му "росонери" нису "сели". Његов тим се налази на шестом месту на табели, испред њих је Интер, а иза Сасуоло, што није нарочито задовољило навијаче и челнике клуба.

Док се реч "отказ" чула повремено, и само после пораза, постоји једна реч која се током читаве каријере Синише Михајловића, како играчке тако и тренерске, везује за њега - а то је "темперамент".

"Да, познат сам по том карактеру, пошто сам рођен у земљи у којој си морао да будеш 'чврст'. То није био избор него си тако морао да би преживео", причао је он.

Сликовито је описао своју нарав.

"Људи увек кажу да мораш да бројиш до 10 док нешто не учиниш. Никада нисам бројао до краја, највише до пет-шест. Мислим да никада нећу доћи до десет, али пробаћу то да поправм у каријери".

Српски стручњак у Италију је дошао 1992. године, тада је из Црвене звезде прешао у Рому, а до краја каријере наступао је у Сампдорији, Лацију и Интеру.

"Одувек сам желео да дођем у Италију. То је према мом мишљењу најлепша земља на свету. Срећан сам овде и сада се више осећам као Италијан него Србин, пошто са овде од 1992. године", казао је Михајловић за "Скај Спорт ".

Какав је био на терену, такав је био целог живота. Причао је о тешком периоду кроз који је прошао, али и казао да га је то учинило јачим и спремнијим у животу. Знао је да се побије на терену, а то датира још од малих ногу.

"Волим притисак, никада не бежим од тога. Када прођеш кроз два рата не смеш ни да се плашиш на фудбалском мечу. Када сам имао шест година и требало је да кренем у школу, моја учитељица, која је живела поред нас, није желела да ме узме у њен разред јер је видела да се стално тучем. Заправо, био сам јако добар у школи, али сам се после часова тукао са старијима. Мајка се љутила јер бих долазио сломљеног носа или крвав, али ме је то начинило јачим", испричао је он.

Причао је и о тренерској каријери...

"Моји тимови су увек добро организовани и увек направим бољи посао од мог претходника. Нека да сеа играчима причам лу "четири ока", некада пред целом свлачионицом, а некада то буде и преко новина. Ако желим да се осећа одговорним то ћу урадити пред саиграчима, а оне који имају му*а могу и преко новина".

"Знам да ће покушати да ми докажу да нисам у праву", био је његов закључак.