Социјални јаз: Богати се бахате, сиротиња тоне!

Становнике БиХ, бар ако је судити по званичним статистикама, од кад је свијета и вијека није дијелио већи социјални јаз, на чијем су једном крају они који имају милионе, а на другом цијела армија оних који буквално преживљавају.

Ови први су у грчевитој борби да што више повећају свој иметак, што потврђује и податак да је штедња грађана БиХ у комерцијалним банкама први пут од почетка рата премашила износ од вртоглавих десет милијарди КМ, а међу најбогатијим штедишама свакако је 525 оних чија уштеђевина премашује милион КМ?!

С друге стране, око 30.000 најсиромашнијих одавно је заборавило како звучи шушкање папирних новчаница, јер најчешће у џепу немају ни коју кованицу, па су присиљени да на тањир пасуља и четврт хљеба стрпљиво чекају у реду испред неке од јавних кухиња, упркос свему срећни што су успјели да се изборе бар за ову "привилегију", пише "Пресс".

А између првих и других читав је корпус незапослених, радника који мјесечно диринче за сићу којом могу да живе само по принципу "од данас до сутра", те пензионера међу којима многи због лошег стандарда преживљавају са два скромна оброка.

Званичне статистике показују да, наиме, око 540.000 грађана БиХ тавори на заводима за незапослене, док је тек у нешто мало бољој позицији око 200.000 радника који мјесечно раде за минималних 370 КМ, којима не могу да задовоље ни оне најосновније животне потребе.

По животном стандарду раме уз раме са њима стоји и око пола милиона пензионера, од којих више од 60 одсто мјесечно такође мора да акробатише са тек нешто више од 300 КМ, којима, како поручују, не могу да купе ни довољно хљеба, а камоли нешто друго.

Они, међутим, бар засад имају колико-толико редовна примања, за разлику од запослених у многобројним посрнулим предузећима у којима плате касне и по 15 мјесеци. Само у Српској око 80.000 радника долази на посао иако мјесецима нису примили плату, заборавивши у тој агонији на доприносе који им, неријетко, годинама нису уплаћени.

Зато и није чудан податак релевантних европских и свјетских институција чија истраживања показују да у БиХ сваке ноћи сваки шести становник заспи гладан, док је ова држава из године у годину у самом врху листи најсиромашнијих земаља у свијету.

У удружењима потрошача кажу да поменуте статистике недвосмислено потврђују да се у БиХ одавно изгубио средњи слој који је у свакој нормалној и уређеној држави носилац њеног економског развоја.

"Ми смо изгубљени и у времену и у простору! С једне стране имамо слој који живи више него лагодно, а с друге стране, све више људи који не знају како ће преживјети ни актуелни дан. Социјалне разлике међу људима никада нису биле овакве и оволике. Обичан свијет једва може да скуцка и за храну, док се богати слој бахати како стигне", каже директор Потрошачке задруге "Еуробих" Месуд Лакота.

То потврђују и подаци Спољнотрговинске коморе БиХ, према којима се у ову државу, у којој половина грађана живи само на корак од глади, годишње увезу и десетине милиона КМ хране која и у најразвијенијим европским и свјетским престоницама представља луксуз "пар екселанс".

Тако на годишњем нивоу у БиХ годишње уђе јастога, каменица, сипа, хоботница, кавијара, шампањца, најскупљих сирева, вриједности неколико десетина милиона КМ?!

Ништа чудно, да килограм кавијара, и то оног "средњеразредног", не кошта од 1.000 па до 20.000 КМ -колика је цијена најквалитетнијег "белуга ројала"! С друге стране, гастрономи или помодари из БиХ којима цијена, очигледно, није никаква препрека на путу ка "добром залогају" или "доброј капљици", за килограм јастога треба да издвоје око 200, а за флашу мало бољег шампањца око 350 КМ.

Међу онима који за кавијар, јастоге и "горгонзолу" највјероватније никад нису ни чули су како незапослени тако и све више радника и пензионера, који полако губе и појам шта то бијаху јунетина или свињетина, па чак и оне најнеквалитетније прерађевине од меса.

Отпаци из Европе

Сви они углавном тамане хљеб и макароне, док месо, млијечне производе, воће и поврће углавном само сањају. То потврђују и истраживања реномираних свјетских организација и институција, према којима становник БиХ у просјеку годишње потроши 110 килограма, а грађанин ЕУ тек 35 килограма хљеба?! С друге стране, у Републици Српској и БиХ се по глави становника поједе 28 килограма меса - у просјеку 76 грама дневно (?!), у односу на земље ЕУ, чији грађанин у својој исхрани годишње "слисти" чак 91 килограм!

Такође, већина људи у БиХ углавном једе пилетину која кошта пет и по и саламе од три КМ, због биједе затварајући очи пред чињеницом да су ове намирнице пуне воде, адитива, па чак и, како се оправдано вјерује, отпадака које је у Европи грехота давати и животињама!

Члан бањалучког Удружења пензионера Ненад Ратковић каже да су пензионери из мјесеца у мјесец сиромашнији, с обзиром на то да пензије стагнирају, трошкови живота расту.

"Трећина пензионерске популације већ је у екстремном сиромаштву! Да није јавних кухиња, не знам шта би било с њима. Многи комад хљеба траже и у контејнерима, јер немају другог избора. И они мало "имућнији" једва састављају крај с крајем. Многи су буквално морали да се одрекну једног оброка, јер другачије не би могли да опстану. Заиста не памтим да су социјалне разлике међу грађанима биле овако изражене", истиче Ратковић.

(БН/ПрессРС)