Ризик за Балкан могући сукоб Русије и Турске

"Као држава и регија Србија се тренутно налази у оку урагана, политички и географски између двије монументалне кризе, које драматично мијењају начин бивствовања".

Ово је рекао програмски директор ЦИРСД Никола Јовановић.

У ауторском тексту за "Политику" он каже да се на Блиском истоку води мали свјетски рат који ће утицати на однос снага у том региону, на односе САД и Русије, али и на повећани број избјеглица који крећу ка Западној Европи.

Ипак, највећи ризик долази од потенцијалног директног сукоба Турске и Русије које имају супротстављене геополитичке императиве на Блиском истоку, али и дијаметрално супротстављене визије свијета.

Иако су САД редуковале листу приоритета на борбу против Исламске државе и чекање да се Русија и Турска међусобно исцрпе и блокирају, ширење руског утицаја на Блиском истоку, као и парализа Европе поново увлаче Америку у блискоисточни вир.

Избјегличка криза је запањујуће подијелила и паралисала ЕУ, каже Јовановић, наводећи да је прије свега ријеч о кризи међусобног повјерења и одлучивања, али и дефинитивном неуспјеху интеграције муслимана у европска друштва.

Посљедице по Балкан су погубне: Грчка је практично жртвована и де факто претворена у прихватни центар. Србија и Македонија постале су тампон-зона између Грчке и Мађарске, која се све више перципира као стварни граничар ЕУ, објашњава он.

"Србија је искусила и теже периоде у историји, али ријетко кад смо имали овакву безидејност и пасивност политичке елите", каже Јовановић.

Неповољан политички контекст морао би, по његовом мишљењу, да подразумијева само још већи императив испуњавања домаћих стратешких приоритета: боље физичко повезивање са Медитераном и централном Европом, али и претварање Београда из "града јефтине забаве у вибрантно дипломатско мјесто, у коме ће се без табуа отварати теме европске безбједности, избјеглица, као и дијалога са исламским свијетом".

"Београд, пак, не може постати таква отворена дипломатска платформа, док год је де факто затворен за озбиљну међународну трговину, као што је данас случај. Ту се враћамо на наш трагични актуелни проблем неповезаности спољне и развојне политике", сматра Јовановић.

У оку урагана не може се дуго остати. Пасивно чекати да прође само значи призивати несрећу, закључио је Јовановић.