Анализа: Нису освојили медаљу, али јесу српска срца...!

И поклонили су нам футсал... Исцрпељни и повређени Орлови нису могли да избегну пораз од Казахстанаца у мечу за бронзу.

Фудбал 14.02.2016 | 23:45

Прво полуфинале у историји остаје највећи домет српског футсала. Европско првенство у Београду је за нашу репрезентацију завршено четвртим местом и поразом 2:5 од Казахстана у борби за бронзану медаљу.

Остаје горак укус јер Орлови нису освојили нешто што ће засијати на грудима, а заслужили су то признање за све што су приказали у ових неколико прелепих фебруарских дана у којима је футсал био тема о којој је Србија причала. Србија је уживала и патила заједно са изабраницима Аце Ковачевића претходних дана.

И то је највећи профит пласмана међу четири најбоље футсал селекције у Европи. На крају, поражени смо од одличних Казахстанаца који су снагу демонстрирали и када су у четвртфиналу испрашили европског шампиона Италију. И зато, нема шта да се замери нашим репрезентативцима. Одиграли су изнад својих лимита, мало им је недостајало да се пласирају у финале, а у мечу за треће место нису могли више са батеријама на минимуму...

Ко зна шта би и данас било да смо полувреме издржали са 0:0. Казахстанци су меч одблокирали у последњем минуту првог дела игре када је вечерас фантастични Даглас преварио Аксентијевића шутем искоса.

До тада је било 50:50 на терену. Имали су Казхастанци сјајне шансе, погађали стативе, али их је имала и Србија. Лазић је могао да постигне еврогол, Аксентијевић је умало са гола на гол матирао ривала, а Игита је чудесно зауставио Ракићев покушај главом...

Није то била она Србија на коју смо навикли претходних дана. Из простог разлога што у нашим момцима није било снаге и енергије, упркос огромној жељи да Србији донесу прву велику медаљу у футсалу. Стојковић је пропустио меч због суспензије, Коцић је играо повређен и прихватио огроман ризик, у првим минутима нам се повредио и Јањић... Са танком клупом и акумулираним умором, нисмо могли да парирамо Казахстанцима цео меч.

Како је завршено прво, тако је лоше по Србију почело и друго полувреме. Најжбољи домаћи играч Казахстанаца Жаманкулов је погодио кроз ноге Аксентијевићу који је упркос том голу и вечерас скинуо силне зицере ривалу. Тада је све било решено. Кренули су наши на све или ништа са Коцићем у улози голмана-играча, селектор Ковачевић је дао прилику и играчима са клупе, али су Казахстанци кажњавали сваку пукотину у раширеној одбрани нашег тима. Још два гола Дагласа и један Игите за оверену победу Казахстана.

Била би велика неправда да је Србија завршила овај меч без постигнутог гола, а да се то не деси, побринуо се велики борац Стефан Ракић у финишу меча и постигао првенац на шампионату. Још једна награда је стигла у последњем минуту када је и Боба Рајчевић погодио гол Казахстанаца за частан опроштај момак који су претходних дана били миљеници Србије.

Један од најскупљих пројеката на првенству је силан уложени новац оправдао медаљом. У дебитанстком наступу. Играчи и стручни штаб Казахстана ће од стране Савеза бити награђени феноменалним премијама. За све што су приказали у Београду заслужују признање и честитике. И тек се очекује да они стану на жуљ најбољим селекцијама у Европи.

Пред нашим момцима је да наставе са мисијом популаризације футсала у нашој земљи. У ових десетак фебруарских дана су успели у томе изнад свих очекивања. Следећа мисија је да у баражу за СП у Колумбији наредног лета станемо на црту Рикардињу и Португалцима. Пласман на највећу смотру светског фудбала би био огроман успех и заокружио би годину у којој је најављено колику публику и љубав има овај спорт у нашој земљи.