Лични банкрот ускоро и у Босни и Херцеговини?

Отплаћивати кредит није у могућности близу 16 одсто грађана у БиХ, док око 70 одсто подигнутих кредита грађани троше на пуко преживљавање.

Овако алармантна ситуација била је и разлог што је Удружење за заштиту жираната БиХ прије двије године покренуло иницијативу да БиХ добије Закон о личном банкроту, према којем би презадужени грађани имали могућност да кроз стечај, у одређеном временском року, врате дугове према банкама.

Овим законом би и прича о жирантима коначно била завршена, јер би кредит добијали само валидни дужници који располажу властитом имовином којом ће и гарантовати за тај кредит.Како је за клиx.ба рекао предсједник Удружења за заштиту жираната БиХ Јоцо Цвјетковић, закон о личном банкроту је већ у форми преднацрта.

"Закон је у форми преднацрта, али постоје опречни ставови како законодавне, тако и извршне бх. власти и сви су у принципу против доношења закона осим самих грађана. Сматрамо да његово провођење не би било спорно, али би зато требало мијењати сет других закона.

За сада имамо само начелну сагласност и подршку од опозиције, али питање је шта би било од те подршке када би опозиција прешла у позицију", појашњава Цвјетковић и додаје да Удружење тренутно ради на стварању услова за доношење једног оваквог закона и да води интезивне разговоре са свим партнерима.

Он такође напомиње и да сам банкарски сектор није за доношење овог закона, јер је проблем са лошим кредитима искључиво производ банака односно кредитора, зато што су оне одобравале све кредите према својима критеријима. Једини циљ присутности банака у БиХ је, истиче Цвјетковић, одобравање комерцијалних кредита.

Према сазнањима овог Удружења, близу 25 одсто дужника је у некој врсти проблема са отплатом кредита и сви су за доношење овога закона."У посљедњих годину дана нам се јавља велики број дужника односно носилаца кредита који не могу враћати кредите или то раде отежано.

Многи у нама виде посљедњи спас зато што су већ покушали разговарати са својим банкама, али су наишли на веома хладан пријем и без икакве могућности договора. Сасвим је друга прича банкара у јавности по оваквим захтјевима клијената, гдје они нуде разне могућности договора, али у стварности је слика сасвим другачија.

Да су се банке придржавале начела савјесности и поштења у свом раду не би било ниједног превареног жиранта", истиче Цвјетковић.

Из контакта са грађанима који нису у могућности сервисирати дугове јасно је да би многи пристали да им се узме имовина како би се ослободили дуга, каже Цвјетковић, иако доношење овог закона не би помогло жирантима који тренутно отплаћују туђе кредите, зато што то раде по већ правоснажним пресудама, а нови закон не би имао ретроактивност.

У банкарском сектору тврде да је више пута разговарано о доношењу закона о личном банкроту.

"Доношењем закона о личном банкроту отворила би се могућност да грађани добију старатеља над својим финансијама и покретном и непокретном имовином и битно је истакнути да грађани својевољно ступају у један такав однос'', појашњава Мијо Мишић из Удружења банака БиХ.

Овај закон, који је у европским земљама уведен током 80­-их, подразумијева да дужници добијају одређени износ новца, колико им треба за живот, док њиховим имовином и примањима располаже "старатељ". Све друго што зараде иде на отплату дужничких обавеза. Сервисирање дугова траје од три до пет година.

Када прође тај рок, уколико дужник не врати дуг исти се отписује.То није све. Када измири старе обавезе и поново постане солвентан, банке су према том могућем клијенту веома неповерљиве, а шансу да поново добије кредит готово и нема.

Извор: Клиx.ба