За све оне који су пропустили Дан СФРЈ
Ретко који државни празник се "толико примио" међу грађанима бивше СФРЈ као овај. У спомен на давна времена, без обзира на ставове о бившој нам држави, подсећамо вас на овај празник...
Регион 29.11.2015 | 10:29Историјски, 29. новембар обележавао је годишњицу Другог заседања АВНОЈ-а, када је у Јајцу 1943. донета одлука о федералном устројству државе, а у стварном животу био је праћен правом свечарском атмостфером, обиљем хране и пића, свечаним академијама и наравно, нерадним данима...
Након завршетка рата, 1945. године, 29. новембар се славио као Дан Републике и био један од највећих празника у некадашњој СФРЈ - прослављао се два нерадна дана уз свечане академије у главним градовима република бивше државе, дељење ордења, почасне плотуне.. Празник није преживео распад СФРЈ ни у једној републици некадашње заједничке државе осим у Србији, где је укинут тек 2002.
Друго заседање АВНОЈ-а одржано је 29. и 30. новембра 1943. године и на њему је донета одлука да се Југославија изгради на федеративном принципу, под вођством само једне странке - Комунистичке партије Југославије.
На том скупу је одлучено да се будућој Југославији припоје јужнословенске територије које су на крају Првог светског рата остале у саставу Италије (Истра, Задар, Словеначко приморје, Јулијска крајина и друге).
Одлучено је и да се формира Национални комитет ослобођења Југославије (НКОЈ) који је имао извесна својства владе, а одузета су законска права југословенској влади у избеглиштву, забрањен је повратак у земљу краљу Петру ИИ Карађорђевићу, до краја рата.
АВНОЈ је увео назив маршала Југославије и доделио га партизанском врховном команданту Јосипу Брозу Титу.
Функција председника "прве владе" нове Југославије поверена је Титу.
На двогодишњицу заседања у Јајцу, 29. новембра 1945, дотадашња Демократска Федеративна Југославија преименована је у Федеративну Народну Републику Југославију, што значи да је монархија и формално оборена, а 31. јануара 1946. проглашен је први Устав ФНРЈ.
После завршетка рата, од 1945. године, 29. новембар прослављан је као Дан Републике и био један од највећих празника у некадашњој СФРЈ.
Последњи пут празник је у Србији обележен 2001. године, а Савезна скупштина СРЈ укинула га је тек средином новембра следеће године.
До 1997. године, 29. новембар је слављен као дан сећања на Друго заседање АВНОЈ-а, али је од тада почео да се празнује као дан када је 1945. Југославија и формално престала да буде монархија и постала република.
Замена значења настала је као израз критике због тога што је тадашња Савезна Република Југославија наставила да обележава празник непостојеће државе - федерације шест република - која се распала 1991. године.
У октобру 2007. године Скупштина Србије усвојила је измене Закона о државним празницима, чиме је престао да важи претходни закон СРЈ.
Србија је Законом о државим празницима утврдила да се као Дан државности празнује Сретење - 15. фебруар, када је 1804. године почело стварање модерне српске државе.
<ифраме срц="хттпс://www.yоутубе.цом/ембед/Ф1ЈаЈЈврqА4" wидтх="425" хеигхт="350">ифраме>
Док се прослављао, празник је пратила потпуна еуфорија. Паралелно са Даном Републике, у већини крајева у Србији обављао се и свињокољ. Тако су прасићи, јагњићи и свиње на тај дан жртвовани у славу братства и јединства.
Масовни обичај међу југословенском младежи био је и да се свадбе заказују на тај државни празник, да би славље било још веће. То је био једини догађај који је могао просечног Југословена на дан кад се код куће седи, једе, пије и гледају партизански филмови, истера из куће…
Ни деца нису била занемарена. Највеће усхићење владало је код првака који су на тај дан постајали пионири. У школама су прављене приредбе, полагала се заклетва, читали су се састави којима су претходних дана учитељице "бесомучно мучиле" ђаке, да смисле што бољи хвалоспев на тему "Друг Тито"…
Сваки пионир добијао је плаву капу (титовку), црвену мараму (старије генерације су је везивале, а млађе су добиле посебан прстен за ту намену) и црвену пионирску књижицу. Старији чланови МОНДО редакције успели су да ископају пионирску, али и ђачку књижицу и ево како су изгледале:
<имг срц="/слике/вијести/3дб7456385015а31690бфец981д2ее3а.јпг" алт="" wидтх="380" хеигхт="228" />
Већини некадашњих пионира и данас су у глави барем почетни стихови "Свечаног пионирског обећања":
<п стyле="паддинг-лефт: 30пx;"><ем>Данас, када постајем пионирем><бр /><ем>Дајем часну пионирску реч:ем><бр /><ем>Да ћу марљиво учити и радитием><бр /><ем>И бити веран и добар друг;ем><бр /><ем>Да ћу волети нашу самоуправну домовинуем><бр /><ем>Социјалистичку Федеративну Републику Југославијуем><бр /><ем>Да ћу развијати братство и јединствоем><бр /><ем>И идеје за које се борио Тито;ем><бр /><ем>Да ћу ценити све људе светаем><бр /><ем>који желе слободу и мир!ем>И деца која нису постајали пионири, уживала су у нерадним данима. Ево присећања једног од њих.
"Знали смо да се будимо уз урлик свиња док их старији ватају и кољу, ми деца смо обично вирили кроз прозор, чекали да почне филмски маратон, грејали се уз бабине крофне. Старији су уз кувану ракију, гледали цртаће којих је било више него обичним данима. Мини распуст од 7 дана, код маторих у фирми увек нека лова, вишак, свашта нешто, ј…м ли га, алај смо грували", каже један београдски форумаш у коментару на 29. новембар. "Кад сад кажем мојој деци да је некад био један цртаћ у 7 и 15, споменем им партизанске филмове гледају ме као да сам одлепио. Можда и јесам, испеглајте ово минусима да се вратим у транзицију", наводи он.
Још један анонимни читалац присећа се давно прошлих времена. "Као дете, живео сам у новобеоградској згради са национално мешовитим станарима. Ми деца, појма нисмо имали, нити нас је интересовало, ко је одакле и шта је по националности. У ствари, нисмо ни знали шта је то националност. Ето, први ја нисам био родом из места где сам живео. Наши су родитељи били спокојни кад би нас пуштали да се играмо напољу, од три до пет био би "кућни ред". Аутомобили на паркингу нису смели газити точком на травњак. Полицајцима, које смо гледали ретко, ми деца, могли смо прићи са поверењем, наркомани и педофили су били несто имагинарно и далеко".
"Носили смо најчешће 'шангајке', неко имућнији 'пуму' или 'адидас'. Нисмо се издвајали по скупим мобилнима, по одећи, по томе ко су нам и шта су нам родитељи. Били смо слободни, дружили смо се, волели своју отаџбину, можда помало и наивни. Да, обично су наивни они простодушни, без злобе у себи. Нисмо ни слутили какве нам године предстоје. Растурени свуда по свету, као што неко рече, у својим торовима, сетимо се, понекад, детињства, на овакве дане. Хвала оној бившој отаџбини, сада када сам у материни, на сретном и безбрижном детињству", пише човек из иностранства о сећањима на Дан Републике.
Извор: Мондо.рс
Коментари / 20
Оставите коментарборац
29.11.2015 10:03Искрено дрази ми је него ови садасњи сви заједно било је културе весеља имали смо дрзаву а ста имамо сад мафију на целу која пљацка народну имавину пезионере који прегледају контернијере незапослени преко 40 посто нема сосијалне застите ни за пензионере лијекове купујемо ко мозе и пуно пуно нови цркава једини спас ми је сто сам остаријо али зао ми је гдје остављн дјецу и унуке.
ОДГОВОРИТЕМихаило Микић
29.11.2015 18:22За Југославијом и доктором војних наука, титуле која није постојала нигде на свијету док се она не појави о врату Маршала жале већином југославенством расрбљени и комунизмом затровани, опијени и залуђени "СРБи" а ријетко када можете да сретнете Хрвата или Словенца који жали за љубичицом белом. Кроз југословенство и комунизам Ј. Б. Тита СРБи су извршили масовно самоубиство а да ове жалосно истине већина СРБа није ми свјесна!
Мики
29.11.2015 10:06Лепо време. Тада смо одрастали и нисмо знали за папке. Бобаре, Лемије итд...
ОДГОВОРИТЕЛагали се..
29.11.2015 10:32Лагали се међусобно а да бисмо то показали 1991 и 1992.године па до 1995.године а онда 1999.године..Све сама лаж..
Мики-БЛ
29.11.2015 10:18Кажу да је било часно живјети са Титом...Распад Југославије и живот какав сада имамо су искреирали такозвани Комунисти, балкански менталитет... Па само да их је нило 50% правих комуниста Југа би сада била јача од Њемачке, кад се само сјетим времена када су "велики" комунисти у мом окружењу почели да цјепају петокраке са застава и разбијају Титове слике и бисте, вјерујте да ми се повраћа...Е па драги моји ко не поштује своју прошласт, никада неће имати свијетлу будућност...
ОДГОВОРИТЕКао сто рекох
29.11.2015 10:22Прво пионир па онда омладинац. Дзацка книзица се дјелила на крају тромјесесја. Резултат се збирао за пролазну оцјену или пак поправни. Петице су добијали добри уценици али у глоблу дјеца комуниста. Ја с дједом цетником несталим у акцији и другим из Фазлагица Куле имала сам тојку ма ста да сам знала. Да, стари устаса је једино топло сјецање на теско дјетињство.
ОДГОВОРИТЕРе као сто рекох
29.11.2015 14:29Није ни чудо за тројку када је код тебе џачка књижица, умјесто ђачка.
Разочарење до бола.
29.11.2015 10:30Рођен сам у тој држави али 1992.године сам се разочарао у све, када сам видио колико смо се међусобно лагали када је било битније како се зовеш него сва дотадашња прича како смо комунисти, како смо Југослаовени, како смо радне колеге, школске колеге и пријатељи, како смо "Титови" и тако даље и тако даље.Гомила лажи а испод тога "религијски анимозитети" ....
ОДГОВОРИТЕборис
29.11.2015 11:09Религијски анимозитет је и довео до тих подјела и мрзње.Све то у име измисљених богова и лази које трују народ вец вјековима.Треба јос један еволуциони корак цовјека,да се ријеси концепта Бога. Срецан Дан Републике, свима који славе!
Разочарење до бола.
29.11.2015 11:24Борисе да се разумијемо са 14 година сам постао комуниста и вјеровао у комунизам ко што данас људи вјерују у бога, али сам се разочарао као што се људи разочарају у бога.Са 14 година сам читао све марксистичке књиге којих је била пуна градска библиотека.
Разочарење до бола.
29.11.2015 11:29Сви ти како их називаш "измишљени богови" су се показали стварнији и јачи од нашег "комунистичког"...
Учитељи су криви
29.11.2015 10:37Данас, када постајем пионир Дајем часну пионирску реч: Да ћу марљиво учити и радити И бити веран и добар друг; Да ћу волети нашу самоуправну домовину Социјалистичку Федеративну Републику Југославију Да ћу развијати братство и јединство И идеје за које се борио Тито; Да ћу ценити све људе света који желе слободу и мир! То обећање нисам прекршио ја већ су га прекршили наши учитељи пред којима смо дали обећање. Они су први пљунули на обећање и заклетве.
ОДГОВОРИТЕОсвит
29.11.2015 11:04Југославија је била дрзава у којој је вецина градана зивјела добро,без обзира колико по њој пљују данасње друствене елите који тај период у насој историји називају периодом мрака.Дај бозе да тај мрак дозиве наси потомци,јер на овом свјетлу престајемо бити људи и нестајемо као народ.
ОДГОВОРИТЕЦиталац
29.11.2015 11:31СФРЈ је била дрзава за примјер сузивота висе нација. Криминалаца и политицких игранки је увијек било у свим системима. Политицки криминалци су растурили СФРЈ.Данас смо дрзавице тоталитарних резима тих криминалаца...
ОДГОВОРИТЕРазочарење до бола.
29.11.2015 11:59Лажни комунисти су растурили СФРЈ, почев од 14.јануара 1990.године, када су растурили партију.
дивља јабука
29.11.2015 12:33"Друже Тито ми ти се кунемо да са твога пута не скренемо." "Друже Тито љубичице бијела..." Кад је био он лидер сви су се увлачили њему у ду... а сад кад се Миле преваром дочепао власт, сви се увлаче Мили.
ОДГОВОРИТЕXY
29.11.2015 12:55ТО ЈЕ БИЛО ВРИЈЕМЕ ЖИВОТА. ПРИВРЕДА РАДИЛА, ЗДРАВСТВО БЕСПЛАТНО, ШКОЛСТВО БЕСПЛАТНО, БЕЗВИЗНИ РЕЖИМ, ИТД. С ВРЕМЕНОМ НА ВЛАСТ ПОЧЕШЕ ДОЛАЗИТИ ЛОПОВИ И ИЗДАЈНИЦИ И ТАКО НЕСТАДЕ ТЕ НАШЕ ЈУГЕ.
ОДГОВОРИТЕправославац
29.11.2015 13:12Шта да кажем сада 29.новембра дана када смо били на одмору и клали свиње а потом сусили од тога дана је поцео помор свиња и трајао у недоглед е то је 29. новембар тога времена нико није мислио на Јајце ста су тамо направили комунисти сто се видјело 90 год тај резултат ето по цему памтим тај дан.
ОДГОВОРИТЕдивља јабука
29.11.2015 14:50Више је будала на Балкану но кривије дрва.
ОДИЈЕЛО
30.11.2015 09:44СВИ СУ ИСТИ САМО СУ ЗМЈЕНИЛИ ОДИЈЕЛО. УМЈЕСТО ТИТИНОГ СТАВИЛИ СУ ФЕСОВЕ И ШАЈКАЧЕ:
ОДГОВОРИТЕ