Мало познате приче о повлачењу бројева...

Како је Блатер изиграо Дијега, ко сме да носи Малдинијеву "3", зашто Челси нема "25", ко мора да буде питан да узме "11", зашто Пуертин број није повучен, колико је требало Вест Хему да исправи неправду...

Фудбал 29.11.2015 | 23:40

Колико клубова на свету и у част тачно којих играча је повукло бројеве из употребе никада нећемо сазнати.

ФИФА је недавно објавила да се четири одсто светске популације бави фудбалом, да на планети има 265 милиона активних фудбалера и фудбалерки, а замислите тек колико се људи бавило фудбалом од његовог настанка у Енглеској крајем XИX века.

Практично је немогуће утврдити колико њих је добило ту част да им дрес буде повучен из употребе, док бисте завршили попис, вероватно би се негде на свету донела нова одлука о томе...

Ипак, они познатији случајеви познати су јавности и углавном имају два узрока: први, леп, када се повуче играч који је био права икона неког клуба, па му је приређен својеврстан омаж и други, тужан, када неки играч прерано изгуби живот, па клуб одлучи да на тај начин сачува сећање на њега.

Али... Знате ли да је било контроверзи и у овим случајевима? Забрана, протеста, сулудих разлога, повлачења, па ре-повлачења, дивних примера, итд. Ово је Топ листа најконтроверзнијих примера из новије фудбалске историје.

ПАОЛО МАЛДИНИ

Не постоји фудбалер на свету који је за неки професионални клуб, на вхунском нивоу, играо дуже од Малдинија. Дугогодишњи капитен Милана, за који је играо и којег је тренирао и његов отац Ћезаре, провео је 25 година на "Сан Сиру" и одиграо преко 1.000 утакмица за "росонере". Славни клуб, пре тога, повукао је био само један број у својој историји, "6" Малдинијевог легендарног капитена с почетка каријере, касније партнера у одбрани, Франка Барезија.

Милан је одлучио да Малдинијеву "3" повуче још за каријере сјајног дефанзивца, 2005. године, што је јединствен случај у европском фудбалу, јер је гро оваквих одлука донето тек након што би се играч повукао. Малдини је играо за Милан до краја сезоне 2008/09 и тада се догодила нова контроверза – део навијача Милана на његовом опроштају истакао је банер: "Постоји само један капитен, Франко".

Челници клуба нису тада морали да бирају страну, јер су посао око повлачења броја већ били обавили, али је Малдини потом тражио да у ову одлуку буде унет и амандман – ако један од његове двојице синова буде стигао до првог тима, имаће право да изабере број "3".

Кад већ пишемо о сукобу "Цурве Суд" и Малдинија, он се разишао са ултрасима још средином 90-их када их је јавно критиковао за дивљање на одређеним утакмицама, а једну од титула освојену након тога није прославио испод трибине, већ у свлачионици са још једним дугогодишњим фудбалером Милана, "Билијем" Костакуртом.

ДИЈЕГО АРМАНДО МАРАДОНА

Један од најбољих, а многи ће рећи најбољи, фудбалера свих времена у Аргентини је слављен као право божанство. Одвео је "гаучосе" до титуле првака света 1986. године и потом до финала Мундијала 1990, а након што се неславно опростио од плаво-белог дреса, суспензијом због допинга на СП 1994, ова јужноамеричка држава била је опседнута потрагом за новом "десетком" која ће повратити сјај "селекцији".

Није ишло по добром... Године су пролазиле, такмичења се ређала, а Аргентина није имала ни новог Марадону, ни титула, с тим да је тај надимак угасио многе потенцијалне наследнике. Тада је АФА, за СП 2002. у Јапану и Јужној Кореји, послала у ФИФА списак играча који ће наступити и на којем није било броја 10, већ је додат број 26.

Марадона, заклети мрзитељ ФИФА и председника Сепа Блатера, и данас ће вам рећи да је списак враћен у Буенос Ајрес због тога што и ФИФА мрзи њега, као и да је Блатер лично интервенисао, међутим овај покушај повлачења "десетке" из употребе заправо је пропао јер се косио са правилима – играчи који наступају на Мундијалу морају да носе бројеве од "1" до "25".

Исто се догодило и Фудбалској федерацији Камеруна, када је покушала да не региструје играча под бројем "17", у част прерано преминулом Марку-Вивијену Фоеу, али ФИФА ни ту није имала милости, јер прописи су прописи.

"Десетка" је касније додељена Аријелу Ортеги, а много година касније испоставиће се да је ипак било добро што Аргентина није повукла "10", јер је Марадона добио достојног наследника у лигу Леа Месија.

ИГОР ПРОТИ

Ливорно у својој дугој историји испуњеној успонима и падовима од треће до прве лиге и назад, није имало већег фудбалера од Игора Протија, који је упорно од 1985. до 1988. односно 1999. до 2005. године, водио клуб из Тоскане у Серију А и назад, и поново исто. У децембру 2005. клуб је донео одлуку до повуче његову "десетку", али се тада јавио сам Проти и рекао да је то неприхватљиво.

"Грешите, ускраћујете прилику неком новом момку да оствари свој сан и носи тај број на леђима, а ја бих лично волео да ме врло брзо неко надмаши и учини више за Ливорно од мене", рекао је тада Проти.

Одлука је моментално поништена, а први следећи играч који је задужио "10" био је Франческо Тавано.

МЕНИ ЛЕВИ

Мени, момак рођен 6. августа 1980. године, био је један од најталентованијих израелских фудбалера и као тинејџер је дебитовао за Макаби из Тел Авива, 1. јауара 2000. године у мечу са Хапоелом из Хаифе. Иако је играо десног бека, ускоро су стигли и голови, асистенције, позив у национални тим, али већ 26. јануара 2002. године, у утакмици са Беитаром из Јерусалима, Леви је преспринтао више од пола терена у намери да стигне саиграча, позлило му је, пао је, потом устао, покушао да настави, али поново колабирао...

Помоћ на терену указивана му је дуго, сцена је била толико мучна да је утакмица и прекинута, а он на крају превезен у болницу. Лекари су успели да му спасу живот, али Мени се никада није опоравио, после вишегодишњег лечења на Беит Левинштајн клиници, пуштен је кући али у вегетативном стању.

Мени је жив, у будном је стању, али нема могућност спознаје околине.

Макаби је после овог случаја повукао из употребе број "12", званично из захвалности према верним навијачима, који се сматрају 12. фудбалером, али незванично због тога што Левија сви у клубу и даље сматрају својим чланом, својим фудбалером, који ће једног дана победити и поново заиграти за Макаби.

МАСИМО СЕЛИНО

Вероватно сте чули за екстравагантног италијанског бизнисмена Масима Селина, који је раније био власник Каљарија, а потом одлучио да уђе у енглески фудбал и купи посрнули Лидс јунајтед.

Обећавао је навијачима да ће бившег шампиона Енглеске вратити у Премијер лигу, о чему за сада нема ни наговештаја, али знакова сујете и препотенције итекако има.

Селино је, испоставиће се, веома сујеверан човек, а за разлику од "13" која се сматра баксузним бројем у већини земаља (читај: култура), у Италији ову улогу има број "17".

Шта је Селино урадио?

Повукао је из употребе број "17" у Лидсу, енглеском клубу, због обичаја у родној Италији, а на стадиону немате седишта са бројем "17", већ "16", па "16б", па "18"...

ФИЛ О'ДОНЕЛ

Срчаном везисти Мадервела, који је у међувремену са успехом играо са Селтик и Шефилд Венздеј, пре повратка у матични клуб 2004. године, позлило је 29. децембра 2007. током утакмице Мадервел – Данди јунајтед. О'Донел је хитно пребачен у болницу, али је подлегао последицама срчаног удара у 35. години.

Када се вратио у Мадервел, две и по године раније, његов сестрић Дејвид Кларксон већ је увелико био првотимац, па је у позним данима каријере, која је завршена трагично, О'Донел играо под надимком "Ујка Фил".

Мадервел није одмах повукао из употребе број "10", али је он предат О'Донеловом сестрићу Кларксону, који је с тим бројем одиграо остатак сезоне 2007/08 и наредну 2008/09, а од када је Кларксон напустио клуб, ниједан играч до данас није добио прилику да носи овај број.

АНТОНИО ПУЕРТА

Трагично и прерано преминули фудбалер Севиље, који је подлегао последицама можданог удараца 28. августа 2007, са свега 22 године, играо је током кратке каријере само за Севиљу. Омладинска школа, млади тим, Севиља Б, па Севиља, у којој је суверено држао позицију левог бека уочи старта сезоне 2007/08.

Али, смрт га је пребрзо сустигла и то пред очима јавности. На утакмици на "Санчез Пицхуану", са Хетафеом, одиграној 25. августа, сручио се на траву у 35. минуту. Наш Ивица Драгутиновић и голман Андрес Палоп одмах су притрчали да му помогну, брзо је стигла и лекарска екипа, пребачен је у најближу болницу, али све што су лекари могли да ураде после борбе од 72 сата јесте било да констатују смрт, 28. августа у 14:30.

Севиља је донела одлуку да повуче из употребе његов дрес са бројем "16", али је Шпанска фудбалска федерација то одбила и саопштила да правила морају да се поштују и да екипе морају да имају попуњене све бројеве од "1" до "25".

На "Пицхуану" нису имали друго решење осим да број "16" понуде Пуертином најбољем пријатељу и саигралу, Давидју Пријету, који је то прихватио.

ЂАНФРАНКО ЗОЛА

У секцији "повучени бројеви", Челси нема никога за сада, али то не значи да званични шампиони Енглеске немају практично број повучен из употребе.

Инкогнито, неки кажу у страху што се ради о страном фудбалеру, у страху да би због тога могло да дође до незадовољства међу бројним познатим енглеским фудбалерима који су носили плави дрес.

И, заправо тај број "25" није повучен из употребе, али ево почиње и 13. година од када је легендарни италијански фудбалер, 168 центиметара "високи" Ђанфранко Зола напустио "Стамфорд бриџ", а да нико, али нико није регистрован под бројем "25". За Челси су од тада потписали многи фудбалери, могу се можда бројати и на стотине њих, сви остали бројеви у распону од "1" до "35"-"40" били су у употреби, али не и онај с којим је Зола на леђима одиграо 312 утакмица и постигао 80 голова током седам сезона у Енглеској.

Имао је Челси пре и после Золе сјајних играча, било је ту и истинских легенди попут Франка Лампарда, али забране коришћења бројева није било – чим је клупски рекордер по броју голова отишао из Челсија, његова "8" залепљена је на Оскарова леђа.

Видећемо шта ће бити када се буде повукао капитен Џон Тери, с бројем "26".

БОБИ МУР

Вест Хем тешко да има славнијег и важнијег фудбалера у својој историји од покојног Бобија Мура, иако је у тиму који је 1966. постао првак света овај клуб из источног Лондона имао још двојицу важних актера, Џефа Хурста и Мартина Питерса.

Мур је дебитовао за Вест Хем као 17-годишњак, 1958. против Манчестер јунајтеда, носио је бордо-плави дрес све до 1974. године, био капитен у најславнијем периоду клуба, средином 60-их, када је освојен и европски трофеј, Куп победника Купова, представљао је Вест Хем 106 пута као стуб одбране репрезентације, али...

...клуб му се није на врене одужио. Практично, Вест Хем је пропустио три прилике да повуче број "6" из употребе, пре него што је 23. октобра 2011. коначно исправљена неправда. Прво, није му указана ова част када је напуштао клуб, а потом ни када је прерано, у 52. години, изгубио битку са раком и преминуо 1993. године.

На крају, када је коначно повучена "6", Вест Хем је саопштио да није било бољег начина да се обележи 50 година од дебија Мура за "чекићаре", али и то је било немушто оправдање, јер је од 1958. већ било прошло 53 године.

Но, боље икад него никад. Када говоримо о енглеским клубовима и повученим бројевима, треба бити поштен и рећи да је Мур ЈЕДИНИ играч икада, чији је број повучен из употребе због заслуга на терену, а не трагичног губитка живота током каријере и, утолико, Вест Хем заслужује поштовање.

Ни Ливерпул, ни Манчестер јунајтед, ни Арсенал, нико није повукао број из употребе, али неке легенде јесу добиле своје статуе око стадиона и трибине назване својим именима.

ЛУКАС ПОДОЛСКИ

Овај левоноги нападач пољског порекла и један од најбољих стрелаца немачке репрезентације у новијој историји, носио је дрес матичног Келна у два периода, од 2002. до 2006. и од 2009. до 2012. године. У међувремену, рачунајући и улоге у Бајерну, Арсеналу и Интеру, углавном није успевао да достигне потенцијал који је наговестио међу "јарчевима" и потврдио играјући за "маншафт".

Када је други пут напуштао Келн, овог пута одлазећи у Арсенал, клуб је издао саопштење у којем је јавност обавештена да нико неће моћи да носи број "10" у Келну, све док се Подолски професионално бави фудбалом.

Као што вероватно знате, Подолски и даље игра и члан је Галатасараја, а "десетка" је у Келну мировала само до јула 2014. године, када се на представљању тима за нову сезону с тим бројем на леђима појавио Патрик Хелмес.

Објашњења није било...

РАМОН МОРАЛЕС

Жестоки левоноги везиста из Ла Пиједада, иако је играо за конкурентски Монтереј од 1995. до 1998. године, сматран је и сматра се за највећу легенду Гвадалахаре (клуба који популарно зову Чивас), чији је дрес носио од 1999. до 2010. године и за то време одиграо 382 првенствене утакмице за црвено-беле, уз 66 голова. Био је стандардан у репрезентацији у том периоду, за коју је одиграо 64 меча и постигао шест погодака.

Када је сезону 2010/11 одрадио у Естудијантесу и потом одлучио да заврши каријеру, сетили су га се на "Чивас стадиону" и незванично повукли број "11" из употребе. Није га нико носио у клубу све до Моралесовог повратка у Чивас 2013. године, када је постао тренер у Омладинској школи.

Тада је, у договору с њим, одлучено да број "11" може да носи само онај играч за ког Моралес процени да га заслужује. Многи су одбијени, пре него се Хесус Алдо Де Нигрис усудио да пита Моралеса, а овај коначно рекао: "Може".

Међутим, шта се потом догодило?

Де Нигрис је разочарао и Моралеса и навијаче Чиваса, када се овог лета вратио у редове конкурентског Монтереја, за који је играо и пре доласка у Гвадалахару. Лоша процена.

ЛУИС ЕНРИКЕ

Да набрајамо легенде Барселоне, за које бисмо могли да кажемо да су више задужиле клуб, дуже играле на "Камп ноу" стадиону, биле бољи фудбалери од актуелног тренера, Луиса Енрикеа, можемо без проблема. Мишљења ће нам се негде поклопити, негде не, али нема сумње да је Енрике само један од великих играча које је Барса имала и да их је заиста много.

Али, овај славни клуб никада ни због кога није поднео иницијативу да се одређени број повуче из употребе! Никада...

Осим у његовом случају, када је 2004. године одлучио да није више довољно добар да се бави фудбалом и игра у плаво-црвеном дресу који је обукао 1996. године после контроверзног преласка из Реал Мадрида у Барселону. До данас, ниједан фудбалер више није прешао директно из Мадрида у Барсу, а пре Енрикеа то су урадила само још двојица играча у век и кусур дугом ривалтету два гиганта.

Омражен у Мадриду, срчани везиста брзо је постао идол навијача Барселоне и био омиљенији у играчким данима од садашњег колеге тренера, Пепа Гвардиоле, па је Барса прво бранила новајлијама да узимају "21", а када је Ла Лига 2006. дефинитивно одбила захтев да прихвати перманентно повлачење броја из употребе, он је додељен Лилијану Тираму.

Као што смо писали већ, Ла Лига је годину дана касније одбила и захтев Севиље да се повуче Пуертина "16", тако да – док ово правило буде на снази – на листи клубова који имају повучене бројеве из употребе, неће бити шпанских. Биће само оваквих контроверзних примера...

ЂУЛА ГРОШИЧ

За крај, оставили смо најлепшу причу, без дилеме.

Ђула Грошич био је голман чувене генерације мађарских фудбалера, назване "Лака коњица", о којој смо недавно и писали. Док су Ференц Пушкаш и другови пунили мреже на другој страни, Грошич је суверено чувао свој гол и зарадио надимак "Црни пантер".

Ипак, како је каријеру започео по завршетку Другог светског рата, играчке дане провео је у комунистичкој Мађарској, чланици Варшавског пакта, земљи у којој је про-совјетски режим контролисао све, па и фудбалске трансфере.

После три мања клуба, дошао је 1950. у Хонвед као већ формиран голман и бранио за клуб из Будимпеште наредних седам година, а потом му је дозвољен трансфер у не тако опасну Татабању, за коју је бранио до 1962.

Међутим, када је Хонведов заклети непријатељ, Ференцварош, покушао да потпише тада већ 36. годишњег Грошича, чувеног и по томе што је бранио без рукавица, надлежни су стопирали тај трансфер и окончали каријеру најбољег мађарског голмана свих времена.

Да ли је потребно да помињемо да је Хонвед био армијски клуб у то време и да су многа највећа имена мађарског фудбала, од Пушкаша, преко Шандора Кочиша, Јозефа Бошика и Золтана Чибора, играла или морала да играју за црвено-црне?

Међутим, много година касније Грошич је, веровали или не, добио прилику да заигра за Ференцварош!

Године 2008, тада 82-годишњак, добио је неочекивани позив од зелено-белих да се 46 година после никад оствареног трансфера појави на стадиону. Грошич је извео почетни ударац на пријатељској утакмици са Шефилд јунајтедом, а потом је донета одлука о повлачењу из употребе броја "1" који легендарни голман никада није ни носио у Ференцварошу.

Технички, финалиста Светског првентва 1954. године био је члан Ференцвароша и званично голман клуба од 2008. до смрти која га је сустигла пре две године.