Све тиша звона у сеоским школама
Мањак ученика на сеоским подручјима условио је гашење подручних школа, а једну централну претворио у подручну школу. Тако је у посљедњих шест година затворено осам подручних образовних установа на подрују града.
Република Српска 19.11.2015 | 10:25
У Министарству просвјете и културе Републике Српске рекли су да се од 2009. године спроводи рационализација мреже школа с циљем обезбјеђивања квалитетнијих услова за школовање ученика.
Навели су да су затворена подручна одјељења у Обровцу и Стратинској која су била дио централне Основне школе "Младен Стојановић" у Бронзаном Мајдану.
"У ОШ "Петар Кочић" Кола затворена су подручна одјељења у Локварима, Вилусима и Конотарима, у Рекавицама и Шумњацима која су била дио ОШ "Војислав Илић" у Крупи на Врбасу, те подручна школа у Барловцима која је припадала ОШ "Јован Дучић" у Залужанима" рекли су у овом министарству.
Навели су да је од тада ОШ "Јанко Веселиновић" у Мишином Хану изгубила статус централне школе.
"Добила је статус подручног деветоразредног одјељења, које припада ОШ "Милутин Бојић" из Поткозарја" рекли су у овом министарству.
Директор ОШ "Петар Кочић" у Колима Дубравка Босанчић рекла је да су одјељења у Локварима и Вилусима затворена 2010. године, а у Конотарима 2015. године.
"Већ пет година сам директор ове школе и примијетила сам да се из године у годину константно смањује број ученика у подручним одјељењима, али и у централној школи коју тренутно похађа 111 ученика" рекла је Босанчићева.
Сматра да један од већих узрока такве ситуације представљају тешки услови живота.
"Због тога се смањио број новорођене дјеце на селима, а исто тако, баш у потрази за бољим животом, многи напуштају села и одлазе у градове" навела је Босанчићева.
Додала је да ова централна школа тренутно има још подручно петоразредно одјељење у Павићима и деветоразредно у Стричићима.
Међусмјене
Због доласка људи у урбаније дијелове Бањалуке поједине школе имају велики број ученика, али немају довољно учионица, због чега морају организовати међусмјене. У школској 2014/2015. таква ситуација је била у основним школама "Бранко Ћопић", "Петар Петровић Његош", "Иван Горан Ковачић", "Свети Сава", "Бранко Радичевић", "Иво Андрић" и "Алекса Шантић".
Извор: Глас Српске

Коментари / 2
Оставите коментармилић од бачве
19.11.2015 10:56Ма немојте? Мањак дјеце на подручју Бањалуке, па је одмах упаљен аларм. Гдје је остатак државе? Годинама је мањак дјеце на истоку РС, који само служи да се из њега извуче материјална корист ако је има, и да се на њега онда заборави. У мом селу одувијек постоји основна школа до (по новом закону у школству) петог разреда. Сада у њу иде 7 ученика, који похађају први, други, трећи и пети разред. Једна учитељица их све учи истовремено. Шта та јадна дјеца могу да науче кад на једном часу слушају наставу за четири различита одјељења? Централна школа није хтјела да запосли још једну учитељицу. Наравно, није то толико ни кривица централне школе колико ресорног Министарства. Дакле, кад се све на крају сабере- није битно образовање те дјеце, битно је да се уштеди пар стотина марака на тој једној учитељици и да се образовање седморо дјеце баци у воду. Ко зна колико је још оваквих случајева... А за све је крив недостатак привреде. Људи морају да одлазе у веће средине или друге државе за послом и бољим условима за живот. Тамо негдје оснивају породице, тако да се само у одређеним већим градовима не боје за мањак дјеце док се у мањим срединама број ученика броји на прсте. Апелујем на власт да распише тендер за набаку једног доброг компаса и да га мало консултују пошто овај систем "гуске у магли" нас само уназађује.
ОДГОВОРИТЕПрашина у очи
19.11.2015 19:48Овај призор на фотографији све говори о нашем образовању. Погледајте тај зид гдје ученик проводи минимум шест сати сваки дан, а у министарству, у топлим, удобним канцеларијама прекобројни радници. Онда дођу ти силни службеници министарства који се називају савјетницима (кога и шта савјетују) у обилазак школа да виде како се ради. Потпуно се слажем са претходним коментаром везано за Источни дио РС-а. Жалосно је колико непотребних радника има у просвјети и то углавном оних који не раде у настави, а на једној учитељици се штеди. Није чудо што је просвјета на маргинама кад знамо да је прошли министар просвјете сада миностар правде. Уз дужно поштовање према господину, против кога заиста немам ништа, желим рећи да ротирање једних те истих људи не води никаквом напретку. Они су сада ту, сутра негдје друго и нигдје не оставе траг.
ОДГОВОРИТЕ