Џокер Малешевић у рукаву Весне Крунић

Када је дипломирала на Факултету Физчког васпитања и спорта Универзитета, Сања Ивановић из Градишке, није бринула за своју професионалну будућност.

Пуна љубави према свом послу, није имала потребе за бригу. Међутим слиједом логике обољелог друштва, за њу наступају проблеми које није ни слутила. Иако је 2010. године примљена на неодређено вријеме са пуном радном нормом, она сада у овој школи предаје само два часа физичког васпитања. Док иза фаворита, директор стоје СНСД, бивши или актуелни министар, иза Сање Ивановић стоје њено знање, труд, љубав према позиву, а то је у овом друштву тешки гријех.

Прича професорице Сање Ивановић, свједочи о том погубном дејству партијског кадровања у школству Републике Српске. Директорица Гимназије у Градишци Весна Крунић, је наставила, тамо гдје је њен претходник, Петар Бурсаћ стао, али са вишеструко већим жаром у гажењу свих норми осим оних партијских.

Закон по Бурсаћу

Сања Ивановић професорица физичког васпитања, у Гиманазији Градишка ради од почетка школске 2010/2011. године. Запослила се на то радно мјесто на основу конкурса и Уговора о раду на неодређено вријеме од 01.11. 2010. године. Од четири професора Физичког васпитања колико их је тада радило у Гимназији само је професору Војину Кудри и њој ово матична школа.

Док су двојица колега, Милан Јунгић и Зоран Арбутина као запослени у другим школама, у Гимназију примљени на „допуну норме“.Тако је професор Зоран Арбутина био стално запослен у Основној школи „Свети Сава“ у Дубравама код Градишке у Гимназију примљен на основу, Рјешење о запослењу 01. септембра 2010.године са нормом од 6 часова, колики је тада био вишак часова у овој школи.

Интересантно је, то што тадашњи директор Петар Бурсаћ није расписао конкурс за допуну тих шест часова што је по тада важећем Закону о средњем образовању и васпитању био обавезан.

Иако је школске 2010/2011. године имала пуну норму часова у складу са Уговором о раду на неодређено вријеме, као и наредне 2011/2012. године њој је те школске 2012/2013, норма изненада смањена. Остало јој је укупну 14 часова физичког васпитања и 2 часа разредништва за ту школску годину.

За неповјеровати је да јој је норма смањена уз образложење да је смањен број одјељења у Гимназији, док је истовремено професору Зорану Арбутини норма повећана са 6 на десет часова.

Истовремно је норма повећана и професору Милану Јунгићу са осам на десет часова. Како је могуће да је број часова за Сању Ивановић, смањен, а за Арбутину и Јунгића повећан!? Одговор наравно постоји и он је врло једноставан. Зоран Арбутина из Бањалуке, према врло поузданим информацијам, имао је“јаку везу” у Министарсву просвјете, нарочито док је на његовом челу сједио Антон Касиповић.

Сања је тада ипак прихватила овакву расподјелу часова. Учинила је то јер је доведена пред свршен чин. Директор Петар Бурсаћ јој је “скренуо пажњу” да је “задња дошла” у Гиманзију и да је “технолошки вишак” иако никакав документ о технолошком вишку тада није добила.

Схватила је да је оштећена, али је вјеровала да се ради о грешци која ће бити исправљена. Међутим прошла је и та школска година, а неправда није исправљана.

Зато је пред почететак нове, 2013/2014. године, одлучила да пред надлежним инситуцијама затражи заштиту својих права. А знала је да је у праву.

Прије свега, Арбутина је за разлику од ње у Гимназију дошао без конкурса на допуну норме па према томе у расподјели часова није мого имати предност у односу на њу.

Због тога се почетком августа 2013. обратила Републичком педагошком заводу, Министарству просвјете и културе Републике Српске и Републичкој просвјетној инспекцији.

Захтијевала је инспекцијску контролу, јер су њена права предвиђена Законом о раду перманентно кршена још од претходне школске године.

У очекивању да надлежни реагују и да неправду исправе, Сању је дочекало ново непријатно изненађење. За наредну 2013/2014. годину, директор Бурсаћ, јој је понудио само десет часова! Њена вјера у правду, међутим, није попустила. Није прихватила ову, заиста неприхватљиву понуду. Она је тада, још увијек, наивно, вјеровала институцијама. Била је сигурна да ће инспекција исправити неправду.

Без обзира на све, вјеровала је да ће јој бити враћена пуна норма која јој је незаконито одузета. Директор јој је због неприхватања његове понуде, овај пут, запријетио отказом. Опет је устврдио да је она “технолошки вишак” и да је “задња дошла”.

Није се много обазирала на пријетње. Вјеровала је у побједу правде и закона, који су на њеној страни. 

Након тога је Наставничко вијеће, 16.08. 2013. године донијело привремено одлуку о подјели предмета и часова на наставнике и почела је нова школска година.

Републички просвјетни инспектор је 10.10.2013. године извршио инспекцијски преглед „Гимназије“ Градишка.

Инспектор је само констатовао да је „Комисија у складу са Правилником о технолошком вишку прикупила податке о критирјумима који се бодују за наставнике физичког васпитања и након тога утврдила ранг листу“. Инспектор се, није бавио законитошћу Правилника нити валидношћу предочених критерија појединих професора.

Иако је стигло обавјештење да ће се тиме позабавити Републички инспектор рада то се ни до данас није десило.
Наравно, као што је било и за очекивати у друштву гдје су све институције у служби једне политике, немогуће је очекивати да такве институције раде свој посао у складу са законом. Основни услов да рад институција буде непристрасан јесте да у њима раде објективни, некорумпирани и политички неутрални службеници. То у Републици Српској међутим одавно није случај, што се и на овом примјеру показало.

Комисија за одређивање технолошког вишка је Сању Ивановић, 29.08 2013, прогласила технолошким вишком. Након чега је припало свега шест часова физичког васпитања у овој школи!

Потпуно незаштићеној од институција и без политичког или било каквог другог залеђа овој професорици су моћници наставили да отимају оно што јој законски припада. Тако су јој наредне 2014/2015. године оставили да предаје само два часа у Гимназији.

Било је то пред крај Бурсаћевог мандата на челу те Јавне установе.

Закон по Весни Крунић

Из ко зна којих разлога, пред одлазак са функције Бурсаћ је признао да је према Сањи направљена неправда и да би то требало исправити. Он је чак изјавио и да би она трабало да тужи Гимназију!

За нову директорицу Гимназије ускоро је именована професорица Весна Крунић. Провјерени кадар владајућег СНСД-а, постављна је на ту функцију икао је на сједници Школског одбора на којој је биран нови директор од могућих шест добила само два гласа. Нови министар просвјете Дане Малешевић, кадар коалиционог партнера ДНС-а, је ипак пресудио у њену корист. Као и у прошлој, Сањи је и у овој школској години остало само два часа.

Невоље тек слиједе. Истини за вољу број ученика у Гимназији је из године у годину опадао. У складу с тим смањивао се и број часова и професорима физичког васпитања. И Сањи Ивановић и Зорану Арбутини је у овој школској години број часова физичког васпитања спао на по два часа.

По тој расподјели у овој години би два часа Зорана Арбутине, припала Милану Јунгићу, па би се потреба за четвртим професором физичког васпитања у Гимназији потпуно изгубила.

Слиједи ново изненађење.

Половином августа на Стручном активу професора биологије хемије и физичког васпитања, којем је присуствовала и директорица, професорима је представљен нови колега, професор физичког васпитања Марко Зец. Како је сам саопштио, он и Арбутина су се замијенили радним мјестима!?

Што је било потпуно апсурдно обзиром да је Арбутина спао на два часа која припадају Јунгићу. Међутим Јунгић му поклања та два часа како би он “имао улаз” да почне радити у Гимназији!?

Умјесто објашењења новонастале ситуације директорица је позвала Сању и Марка Зеца да у њеном роковнику потпишу неформални споразум да ће, када професор Војин Кудра оде у пензију, подијелити попола његове часове и да школа неће тада запослити новог радника. Схвативши да ”ту нису чиста посла” Професорица Сања Ивановић је одлучила да игру неће прихватити. Постало је јасно да је “споразум” из директоричиног роковника, послужио попут врхунског коцкарског блефа за скретање пажње противнику.

Добар сценарио

На њено инситирање и писмени захтјев Весна Крунић је професорици Сањи Ивановић, доставила допис министра Малешевића, којим је одобрена сумњива ротација радним мјестима између Марка Зеца и Зорана Арбутине.

“Дана 26.06.2015. године Министарство просвјете и културе Републике Српске запримило је ваш захтјев, којим тражите сагласност за трајно премјештање вашег радника Зорана Арбутине професора физичког васпитања запосленог на неодређено вријеме на пола радног времена, у ЈУ ОШ “Свети Сава” из Бањалуке, док би Марко Зец, који је такође професор физичког васпитања запослен на неодређено вријеме на пола радног времена у наведеној основној школи прешао у ЈУ Гимназију у Градишку.

На тај начин би дошло до замјене радних мјеста са преузимањем свих права и обавеза претходника због смањења путних трошкова јер Зоран Арбутина живи у Бањој Луци и годинама путује у Градишку, а Марко Зец живи у Градишци и путује у Бању Луку.

У свом захтјеву позивате се на члан 114а. Закона о основном образовању којим је омогућен трајни премјештај радницима ради лакшег обављања радних обавеза и рационализацији трошкова превоза. “

Лицемјерје

Треба ли добар правник да се запита: Зашто се директорица Гимназије, дакле средње школе позива на Закон о основном образовњу? Па зато што по закону о средњем образовању оваква игра не би могла бити одиграна.

Зато је директорица одлучила да покуша употријебити џокера из свог шпила, у лику министра Дане Малешевића.
Опште познато је да путне трошкове, запосленим у средњим школама (за разлику од основних)не сносе општине. Према томе таква “штедња” није и не може бити предмет договора директорице и министра.

Врхунац лицемјерја, ипак, лежи у чињеници, да се у допису говори о уштеди на превозу професора чији ангажман, обзиром на број часова у Гимназији, уопште није потребан.

Чињеница је такође да Арбутина и даље из Бањалуке путује у Градишку гдје предаје у ОШ “Васа Чубриловић”, док Марко Зец из Градишке, и даље путује у Бањалуку гдје предаје у ОШ “Алекса Шантић”. Путују о трошку Републике Српске односно Министраства просвјете, а ти трошкови не брину министра, испада да је њему битније да спасе општински буџет. Како душебрижно, ако је и од Дане Малешевића, превише је!

Поука ове приче је тек поражавајућа: Омладино узлуд студирате, боље да се мало потрудите, лијепите предизборне плакате, наговорите неког у комшилуку да гласа за вашу партију, а до дипломе се данас може и у ратама.

Аутор: Миљан Ковач
Импулспортал