Смртоносна бактерија хара Србијом

Уколико се рукујете са неким ко има клостридију, а не оперете добро руке после тога, потенцијални сте носилац и преносилац ове бактерије, од које је у болници у Ћуприји умрло две, а заражено десетак особа у последњих месец дана.

Клостридија дефициле (цлостридиум диффициле) веома је опасна бактерија, која је чест узрочник дијареје. Најчешћа је од свих бактерија које се јављају у здравственим установама. Њен резервоар је заражени пацијент, а у здравственим установама је најлакше и најчешће преносе медицински радници зараженим рукама, у којима зараза вреба и са површина. Због своје отпорности, недељама преживљава на површинама попут подова, санитарија, телефона, наткасни, столица, на дијагностичкој опреми… У популацији, извор заразе су контаминирана вода, храна и руке.

Професор др Бранислав Тиодоровић, вршилац дужности директора Института за јавно здравље у Нишу и епидемиолог, каже за Телеграф да је појава клостридије последица лоше хигијене и истиче да се и она може пренети, као свака друга заразна болест, ако се рукујемо са неким ко је заражен.

– Након тога, а што важи за сваку заразну болест, неопходно је добро опрати руке и ништа се неће десити – истиче Тиодоровић.

Он подсећа да здравствени систем Србије, од избијања епидемије клостридје у болници у Ужицу 2013. године, има упутсво како треба поступати с њом:

– То упутство је усвојило Министарство здравља на предлог Комисије са болничке инфекције, и у њему јасно пише шта здравствена служба треба да ради, али је неопходно и придржавати се тога.

Ову бактерију у више од 90 одсто случајева изазивају антибиотици, а нарочито “клиндамицин”, “ампицилин”, “амоксицилин” и “цефалоспорини”. Осим њих, ризик представљају и боравак у болници, инвазивне дијагностичке процедуре, хируршке интервенције у гастроинтестиналном тракту, затим, тешка основна обољења, пад имунитета, старија животна доб, лоша хигијена у здравственој установи.

Проф. др Тиодоровић објашњава да она реагује само на најјачи антибиотик “ванкомицин” и “орважил”.

У лечењу пацијента који је заражен овом бактеријом, болеснику се обавезно дају и пробиотици чији је задатак да очува нормалну цревну флору. Обавезан је и хигијенско-дијететски режим исхране, и строга хигијена. Клостридија је спорогена што значи да је отпорнија од свих осталих. Опасна је јер може веома дуго да се одржи на зеленишу, на радним површинама, у ваздуху, на сваком предмету. У свету и код нас већ дуже време представља велики проблем, посебно у болничкој средини. Зато је важно да се код првог случаја предузму мере сепарације, односно изолације – објашњава проф. др Тиодоровић.

Истина, и у свету су инфекције клостридијом у порасту, па чак и међу популацијом која је млађа од 60 година.

Извор: Телеграф.рс