Анализа: Могу ли ''Орлови'' без крила да полете у Албанији?!

Селектор Радован Ћурчић после повреда Живковића, Марковића и Костића, има шансу да рехабилитује пробуђеног Сулејманија, као и да извуче оно најбоље од Душана Тадића.

Фудбал 07.10.2015 | 18:40

Старо фудбалско, неписано правило гласи да се без крила не лети...Селектор Србије Радован Ћурчић имаће јединствену прилику у Елбасану да оповргне тај аксиом. Уочи утакмице високог напона у Албанији, која неће имати резултатски значај, Радован Ћурчић остао је без Лазара Марковића, Филипа Костића и на крају Андрије Живковића. У тој кожи великог малера Радован Ћурчић је живео и као главнокомандујући у младој селекцији, када је са алтернативним тимом избацио једну од најбољих младих репрезентација у Европи, Шпанију.

Било је то епско остварење, док би победа у Елбасану нахранила национални понос, најавила можда и боље дане за Орлове. Биће Ћурчић на мукама, јер неће имати на располагању звезде у успону, Филипа Костића и Андрију Живковића, момке који је пројектовао као сигурне стартере. Знао је Ћурчић и у младој репрезентацији да извуче оно најбоље из крилног фудбалера Штутгарта, момка који је постигао одлучујући гол у Кадизу. Међутим, сада ће морати да без првих избора на крилним позицијама, покаже да је способан да у његовој тренерској кухињи успевају најбољи „x фактори“.

Вратио је под националну заставу Радован Ћурчић најбољег играча швајцарског Јанг Бојса Миралема Сулејманија, момка који је на добром путу да рехабилитује каријеру. Можда ће Ћурчић у Албанији да буде принуђен на Миралема Сулејманија, али би у ближој будућности он или његов наследник од некадашњег члана Бенфике могли да имају вишеструку корист. Бројне повреде сасекле су досадашњу каријеру Миралема Сулејманија, после узлета у Херенвену, мучио се у Ајаксу и Бенфики, али малери га у Јанг Бојсу заобилазе у широком луку.

Током септембра је пружао импресивне партије, постигао четири гола, и сасвим заслужено се нашао у избору за играча месеца швајцарског првенства. О популарном Микију хвалоспеве пишу и тамошњи медији, акцентујући његову партију у судару са шампионом Базелом.

Тада је постигао два гола, и просто се наругао Тауланту Џаки. До те мере да према писању швајцарских новинара Џака није могао да пронађе излаз са стадиона. Последњи меч за национални тим Сулејмани је одиграо још у марту 2014.године против Северне Ирске. Имао је Синиша Михајловић велико поверење у њега, видео га као сигурног стартера, али су потом крилног фудбалера „појеле“ повреде.

За сада Радован Ћурчић није успео у основној мисији на клупи Орлова. На страну порази од Данске и Португалије... Очекивало се да некадашњи тренер Јавора уради оно што претходни селектори нису – да пробуди креативне способности Душана Тадића. Постоји једна теорија међу фудбалским посланицима која донекле објашњава слабе партије члана Саутемптона за национални тим. Током каријере је играо за Војводину, Гронинген, Твенте и на крају Саутемптон. Озбиљни клубови, али и средине које не играју мечеве са ножем под грлом, већ по систему – добро је ако победимо, али ако изгубимо неће да лете године.

Зато је утакмица у Елбасану као створена за Душана Тадића. Момак из Бачке Тополе је имао подршку бројних селектора из сасвим разумљивих ралога. Просто, реч је о племенитом играчу који ствара разлику. Али то мора да покаже у ситуацијама када све „гори“. Само такав ће бити употребљиву наредном циклусу.

И на крају или почетку Зоран Тошић. Још један у низу играча који је остао дужан нацији. До те мере да је он један од синонима за неуспешне циклусе и године страдања Орлова. Знао је да реши неке утакмице популарни Бамби, као ону против Ирске, али нешто му је кроз комплетну репрезентативну каријеру недостајало.

Видећемо да ли ће Радован Ћурчић измислити нова крила и полетети у Елбасану?