Кога је Америка хтјела да постави након Тита

Понуде, било оне пристојне или непристојне, догађају се онда када се човјек најмање нада, а тако је било и са Добрицом Ћосићем, књижевником и бившим, првим предсједником Савезне Републике Југославије.

Наиме, није ни слутио шта ће му се догодити у вријеме пада Берлинског зида и великих превирања у Европи крајем осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог вијека.

Ево шта се тих чудних месеци догодило Ћосићу, а почело је са позивом да хитно дође у Лондон.

“Двадесетак дана после Титове смрти, позвао ме је мој издавач из Америке, Вилијем Јовановић, који је штампао “Време смрти”  и на српском и на енглеском језику, да хитно отпутујем Лондон. Спремио сам се, и заједно са мојом ћерком која одлично говори енгелски, отишли смо у Биртанску престоницу.

Ћосић прича да их је резервација чекала у хотелу “Клервиџ”, где су одсједали Тито и саудијски нафтни богаташи – краљеви нафте.

“Отишао сам у најнормалнији хотел са Аном. Јавимо се ми Јовановићу, он нас позове на ручак у „Клервиџ“. После ручка он каже:

– Хајде да прошетамо мало Лондоном. Изађемо, он нас води у улице, у највеће гужве. И говори ми следећу следећу ствар:

– Да вам одмах буде јасно, ја сам представник ЦИА и преносим вам поруку Андропова и америчке владе. Америчка и совјетска влада хоће после Тита да му нађу заменика. Била су два кандидата, Милован Ђилас и ви. Закључили су да сте ви млађи и да сте популарнији од Ђиласа. Стало се на становиште да наше службе, америчке и совјетске, раде на томе да ви замените Тита и да преузмете власт у Југославији.

Запрепастио сам се. Моја ћерка пребледела док ми је то преводила.

– Одбио сам Титову понуду, одбијам и вашу, јер ја немам те способности. Како може да вам падне на памет да један писац, потпуно неквалификован, може да замени Тита. Како може да се замени Тито? Немојте, господине Јовановићу, о томе уопште да разговарамо.

– Немате ви ту ништа да радите. То ће све да раде службе. Ви само треба да пристанете и да се понашате према приликама како их ми проценимо. Радићемо и на томе да добијете Нобелову награду за књижевност.”

(Недељник)