Хрватска прекида арбитражни споразум

Хрватска се повлачи из арбитражног споразума о Пиранском заливу, поступак је контаминиран, оно што се догодило је неодрживо и Хрватска излази из уговора, управо је рекао премијер Хрватске Зоран Милановић на ванредној конференцији за штампу.

Премијер Зоран Милановић је данас одржао консултације са представницима страначких клубова у хрватском парламенту о томе да ли Хрватска треба да остане у поступку арбитраже око границе са Словенијом. Посланици су били јединствени у ставу да Хрватска мора да изађе из арбитражног споразума.

"Састанак је био кратак и у сагласју. Хрватска не може да остане у споразуму о арбитражи. Мора изаћи из њега и суспендовати га. Поступак је контаминиран. Хрватска излази из уговора по прецизним правилима међународног права. То је процедура коју спроводи влада и министарство спољних послова. Од Сабора тражимо велику подршку како би изашли из споразума", казао је премијер, који није хтео да коментарише новинарско питање да ли се чуо с Миром Цераром (премијером Словеније).

"Прогласићемо једнострану суспензију што се нас тиче и повући арбитра којег је именовала Република Хрватска у Арбитражни суд. Намерно не кажем хрватског арбитра, јер он тамо, кад је једном изабран, делује у личном и стручном својству."

На питање да ли сад иде поступак тромесечног чекања одговора од Словеније и годину дана "покушаја помирења".

"Процедура је таква и држаћемо је се јер се држимо међународног права. Али уговор је суспендован и тако се и понашамо", навео је.

"Ми смо пристали на нешто под условима, а дошли је до грубог кршења уговора, и даље не можемо овако. Не верујем да ће ово лоше утицати на односе Словеније и Хрватске. Чланица смо Европске уније и дошло је до озбиљног инцидента и морамо да реагујемо", казао је Милановић и додао да га се не тиче да ли би словеначки премијер требало да поднесе оставку и да неће да коментарише шта словеначка страна мисли.

"Арбитражни суд се налази у непријатној ситуацији, можда ни криви ни дужни, али немам одговор на питање како се они осећају. Цела ситуација је непријатна, непријатна је и нама, али ово је неодрживо", наставио је Милановић.

На новинарско питање шта мисли о томе што у Словенији покушавају да целу аферу представе као шпијунску, он је одговорио:

"Не знам да ли је став о шпијунажи став словеначке владе, али то нећу да коментаришем."

"Овде нема места за ликовање. Ми и даље немамо решене границе и нећемо га имати још неко време. Немамо решено питање граница ни с Босном и Херцеговином, са Србијом. Немамо уговор о граници. Немамо тај уговор ни са Црном Гором. То мене брине као хрватског премијера", продужио је Милановић.

На питање да прокоментарише изјаву словеначког премијера да Хрватска не може једностарно да изађе из арбитражног споразума, он је кратко рекао:

"Може и хоће."

"Преседана нема, никад се ништа овако није догодило у историји арбитражног судства између суверених држава, зато не може да се каже шта ће бити сутра, али сигурно неће бити великих непријатељстава између Словеније и Хрватске", закључио је он и додао да две земље имају великог разлога да сарађују.

Афера је избила средином прошле седмице када је загребачки Вечерњи лист објавио компромитујуће транскрипте, а потом и аудио-снимке који потврђују контакте словеначког члана Арбитражног суда Јернеја Секолеца и словеначке заступнице пред судом Симоне Дреник из Министарства спољних послова, односно договарање о изношењу аргумената и осмишљавање како да утичу на остале судије у поступку о граници између Хрватске и Словеније.

Председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић изјавила је потом да је стање забрињавајуће и да доводи у питање објективност самог поступка.

Арбитражни споразум потписали су премијери Хрватске и Словеније Јадранка Косор и Борут Пахор 4. Новембра 2009. у Стокхолму.

Њиме је предвиђено успостављање међународног арбитражног суда за одређивање границе на мору и копну, везу Словеније према отвореном мору и коришћење релевантних морских подручја.

Арбитражни суд чини пет судија- по један из Хрватске и Словеније, а преостала три су изабрана заједничким договором с пописа Европске комисије.

Извор: Курир/РТС