Hrvatska prekida arbitražni sporazum

Hrvatska se povlači iz arbitražnog sporazuma o Piranskom zalivu, postupak je kontaminiran, ono što se dogodilo je neodrživo i Hrvatska izlazi iz ugovora, upravo je rekao premijer Hrvatske Zoran Milanović na vanrednoj konferenciji za štampu.

Premijer Zoran Milanović je danas održao konsultacije sa predstavnicima stranačkih klubova u hrvatskom parlamentu o tome da li Hrvatska treba da ostane u postupku arbitraže oko granice sa Slovenijom. Poslanici su bili jedinstveni u stavu da Hrvatska mora da izađe iz arbitražnog sporazuma.

"Sastanak je bio kratak i u saglasju. Hrvatska ne može da ostane u sporazumu o arbitraži. Mora izaći iz njega i suspendovati ga. Postupak je kontaminiran. Hrvatska izlazi iz ugovora po preciznim pravilima međunarodnog prava. To je procedura koju sprovodi vlada i ministarstvo spoljnih poslova. Od Sabora tražimo veliku podršku kako bi izašli iz sporazuma", kazao je premijer, koji nije hteo da komentariše novinarsko pitanje da li se čuo s Mirom Cerarom (premijerom Slovenije).

"Proglasićemo jednostranu suspenziju što se nas tiče i povući arbitra kojeg je imenovala Republika Hrvatska u Arbitražni sud. Namerno ne kažem hrvatskog arbitra, jer on tamo, kad je jednom izabran, deluje u ličnom i stručnom svojstvu."

Na pitanje da li sad ide postupak tromesečnog čekanja odgovora od Slovenije i godinu dana "pokušaja pomirenja".

"Procedura je takva i držaćemo je se jer se držimo međunarodnog prava. Ali ugovor je suspendovan i tako se i ponašamo", naveo je.

"Mi smo pristali na nešto pod uslovima, a došli je do grubog kršenja ugovora, i dalje ne možemo ovako. Ne verujem da će ovo loše uticati na odnose Slovenije i Hrvatske. Članica smo Evropske unije i došlo je do ozbiljnog incidenta i moramo da reagujemo", kazao je Milanović i dodao da ga se ne tiče da li bi slovenački premijer trebalo da podnese ostavku i da neće da komentariše šta slovenačka strana misli.

"Arbitražni sud se nalazi u neprijatnoj situaciji, možda ni krivi ni dužni, ali nemam odgovor na pitanje kako se oni osećaju. Cela situacija je neprijatna, neprijatna je i nama, ali ovo je neodrživo", nastavio je Milanović.

Na novinarsko pitanje šta misli o tome što u Sloveniji pokušavaju da celu aferu predstave kao špijunsku, on je odgovorio:

"Ne znam da li je stav o špijunaži stav slovenačke vlade, ali to neću da komentarišem."

"Ovde nema mesta za likovanje. Mi i dalje nemamo rešene granice i nećemo ga imati još neko vreme. Nemamo rešeno pitanje granica ni s Bosnom i Hercegovinom, sa Srbijom. Nemamo ugovor o granici. Nemamo taj ugovor ni sa Crnom Gorom. To mene brine kao hrvatskog premijera", produžio je Milanović.

Na pitanje da prokomentariše izjavu slovenačkog premijera da Hrvatska ne može jednostarno da izađe iz arbitražnog sporazuma, on je kratko rekao:

"Može i hoće."

"Presedana nema, nikad se ništa ovako nije dogodilo u istoriji arbitražnog sudstva između suverenih država, zato ne može da se kaže šta će biti sutra, ali sigurno neće biti velikih neprijateljstava između Slovenije i Hrvatske", zaključio je on i dodao da dve zemlje imaju velikog razloga da sarađuju.

Afera je izbila sredinom prošle sedmice kada je zagrebački Večernji list objavio kompromitujuće transkripte, a potom i audio-snimke koji potvrđuju kontakte slovenačkog člana Arbitražnog suda Jerneja Sekoleca i slovenačke zastupnice pred sudom Simone Drenik iz Ministarstva spoljnih poslova, odnosno dogovaranje o iznošenju argumenata i osmišljavanje kako da utiču na ostale sudije u postupku o granici između Hrvatske i Slovenije.

Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović izjavila je potom da je stanje zabrinjavajuće i da dovodi u pitanje objektivnost samog postupka.

Arbitražni sporazum potpisali su premijeri Hrvatske i Slovenije Jadranka Kosor i Borut Pahor 4. Novembra 2009. u Stokholmu.

Njime je predviđeno uspostavljanje međunarodnog arbitražnog suda za određivanje granice na moru i kopnu, vezu Slovenije prema otvorenom moru i korišćenje relevantnih morskih područja.

Arbitražni sud čini pet sudija- po jedan iz Hrvatske i Slovenije, a preostala tri su izabrana zajedničkim dogovorom s popisa Evropske komisije.

Izvor: Kurir/RTS