Жиранти и даље приморани да плаћају туђе кредите

Близу 15.000 грађана БиХ враћа туђе кредите и годишње отплате око 4,5 милиона КМ за пријатеље, рођаке, кумове, комшије, радне колеге - који или су финансијски неспособни да измирују своје рате или су тај терет једноставно пребацили на жиранте!

Босна и Херцеговина 07.07.2015 | 20:24

Ово потврђују у Удружењу за заштиту жираната БиХ, у којем наглашавају да је, иако су се људи у доброј мјери опаметили, проблем преварених жираната на нашим просторима и даље присутан.

- Жиранти, које су дужници преварили, њихове кредите ће враћати још годинама, са ратом од око 300 КМ у просјеку! Међутим, чињеница је да је данас далеко мање оних који отплаћују туђе рате. Разлог је то што су многи већ отплатили туђе кредите, али и то што су се људи опаметили, па више ни за најрођеније неће да гарантују - каже за Пресс предсједник овог удружења Јовица Цвјетковић.

Чешљање банака

Према његовим ријечима, посебно је скандалозно то што банке, у настојању да дођу до својих пара, заобилазе имовину дужника који не враћа кредит, него дуг покушавају да наплате од жираната.

- То је ван памети, јер најприје треба исцрпити све могућности код дужника, па тек онда теретити жиранта. Овако, туже жиранте, па њихова имовина одлази на добош?! Међутим, тјеши нас то што је у протеклих 12 мјесеци обавезе враћања туђег кредита ослобођено око 1.000 жираната. То је доказ да су судови почели темељније да чешљају пословање банака - каже Цвјетковић.

Он додаје да, иако у јавност пласирају другу причу, банке приликом одобравања кредита и даље у значајној мјери захтијевају жиранте.

- То је, наиме, за њих највећа потврда да ће кредит бити враћен. Међутим, апеловао бих на грађане да не пристају да буду жиранти, јер им нико не може гарантовати да се опет неће наћи на мети преваре у некој од банака, којима је основни циљ да што више зараде - упозорава Цвјетковић.

Из поменутог удружења већ годинама пљуште оптужбе да су банке у БиХ кредите одобравале презадуженим дужницима, као и онима који су у тренутку дизања кредита били на бироу за незапослене, а да жиранте о томе уопште нису информисали.

Сматрају да је оваква ситуација дјелимично разлог то што су ненаплативи кредити са 5,9, колико су износили прије пет година, скочили на чак 16 одсто укупног кредитног пласмана!

А то је, опет, ланчано довело до тога да су банке у Српској у сектору физичких лица само лани активирале хипотеке у износу од 1,8 милиона марака за 30 корисника.

Свјесни ризика

У Удружењу банака БиХ наглашавају да сваки жирант који сматра да је оштећен, има право да тужи дужника, као што и банка користи сва расположива правна средства да наплати паре које је дала кроз кредит.

- Међутим, жиранти ријетко користе ово право, јер су махом гарантовали за кредите чланова најуже породице, рођака, пријатеља, кумова - рекао је за наш лист секретар овог удружења Мијо Мишић.

Он је додао да свако ко пристане да буде жирант, мора бити свјесан ризика у који се упушта, јер је институција жиранта формирана да би било обезбијеђено уредно измирење кредитних обавеза.

- Међутим, банке све рјеђе користе овај институт, али он неће потпуно нестати јер ће за њим и у будућности бити потребе - каже Мишић.

Задуженост расте!

Да грађани БиХ имају све мање пара, потврђују и подаци о њиховој задужености код банака која је у посљедњих пет година порасла за чак 1,2 милијарде КМ.

Наиме, према подацима Централне банке БиХ кредити пласирани становништву су 2009. године износили 6,3 милијарде, а лани 7,5 милијарди марака!

Тако је сваки грађанин БиХ, за разлику од просјечне задужености која је прије пет година износила око 1.615, лани "за вратом" имао дуг од отприлике 1.920 КМ.

Анализе показују да чак 70 одсто њих кредите троши за пуко преживљавање и враћање старих дугова.

(Пресс)