Услов ратара 37 фенинга по кг пшенице!

Жетва пшенице у Српској је почела, комбајни су у пољима, али најважније питање још није решено - колика ће бити откупна цена хлебног жита. Ратари тврде да неће пристати да килограм пшенице кошта мање од 37 фенинга, што је за већину млинара "превисока цена".

Република Српска 07.07.2015 | 13:04
Услов ратара 37 фенинга по кг пшенице!

На откупну цену од 37 фенинга ратари рачунају и на премију од 0,05 КМ чиме би укупна вредност килограма пшенице достигла 42 фенинга. То је минимум, кажу, испод којег не могу пристати иако су првобитно тражили цену од 45 фенинга.

Љубо Малетић, председник Удружења пољопривредника РС, каже, за "Новости", да у овом тренутку нико заправо не зна колика ће бити цена пшенице.

- Ратари су полако почели са жетвом, али нико им не говори колико ће добити новца за свој род. Млинари мудро ћуте, не изјашњавају се о коначној цени. Међутим, ни ми нећемо пристати на њихове ултиматуме - рекао је Малетић. - У овој ситуацији, Робне резерве РС су требале бити главнии играч и откупити овогодишњи род. Тако је држава могла да помогне сељаку.

Уз премију од 0,05 КМ по килограму пшенице, ратари траже од Владе и наставак исплате подстицаја у износу од 250 КМ по хектару, али и исплату свих дуговања према њима.

ВЕКНА 1,10 КМ
Ратари кажу да када је откупна цена пшенице била 27 фенинга, векна хлеба је коштала 50 фенинга. - Сада је векна хлеба 1,10 до 1,20 КМ, па зашто онда откупна цена не би била 55 до 60 фенинга по килограму - навели су они. Међутим, пекари кажу да у формирање цене хлеба, осим пшенице, утичу и многи други фактори, пре свега трошкови режија, превоза и радне снаге.

- Ако не буде онако како смо тражили и не задовоље бар приближно наше захтеве, 10.000 пољопривредника ће изаћи на улице у протесте. У фебруару је требало да нам дају пет фенинга подстицаја по килограму и 250 КМ по хектару, али досад ништа ни од тога није испоштовано. Такође, нисмо добили подстицај за механизацију ни за капитална улагања - рекао је Малетић.

Ратари очекују добар принос од око 3,5 тона по хектару. Млинско-пекарском предузећу "Житопромет" у Бијељини већ су предате прве тоне хлебног жита скинуте са семберских поља, а директор овог највећег откупљивача пшенице у РС Богдан Мирковић очекује да ће цена овогодишњег рода бити позната ускоро.

Мирковић је рекао да су захтеви произвођача од 37 фенинга по килограму пшенице још нереално високи за прерађиваче, јер је цена пшенице из Србије са свим трошковима до Бијељине 166 евра по тони.

Мирковић истиче да "Житопромет" већ деценијама откупљује сву домаћу пшеницу.

БРОЈКЕ
42 фенинга би коштао кг пшенице уз премију од 0,05 КМ
3,5 тоне по хектару принос који ратари очекују
75 одсто домаће пшенице производи се у Семберији

- Оптимистичан план за ову годину био је откуп 15.000 тона, али мислим да Семберија ове године реално може да понуди максимално 6.000 тона пшенице - закључио је Мирковић. Процењује се да Семберија, као највећа житница РС, производи око 75 одсто домаће пшенице.

Министарство пољопривреде и представници млинске и пекарске индустрије опредељени су за откуп укупне домаће количине пшенице, чуло се на јучерашњем састанку.

ДИКТАТ ТРЖИШТА

Председник Удружења млинара РС Зоран Кос изјавио је да не постоји никакав договор који обавезује на јединствену цену откупа пшенице и да се она формира на основу тржишта, пре свега Продуктне берзе у Новом Саду. Кос је истакао да је почетна цена пшенице на овој берзи 27 фенинга по килограму, али да би млинари у Српској могли понудити 31 фенинг, што би, уз подстицај Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Српске од пет фенинга, била "пристојна цена".

Извор: Вечерње новости

Коментари / 2

Оставите коментар
Name

хлеб

07.07.2015 11:15

Нико не помиње да су откупљиваци поједини вец уговорили продају насе псенице Турцима а да це после увозити за насе потребе...

ОДГОВОРИТЕ
Name

То, То

07.07.2015 12:27

То се догађало и раније код откупа и продаје житарица, Турци нам наравно не сметају када откупљивачима понуде "добре" цијене, а онда од њих те исте житарице увозе поново је диструбуирају код нас и на тај начин двоструко зарађују. Произвођачи, и народ који то све плаћа њих не брине много. Када пшеница не роди онда на сав глас траже поскупљење хљеба, а када роди онда кажу да пшеница није једини разлог за формирање цијена. Просто човјек мора у свом јаду да се и насмије.