Студенти бјеже од приватних факултета

Јасно је да „факултети на екс“ губе своју позицију у нашем друштву и да се ера „брзих и јефтиних диплома“ напокон ближи крају.

Република Српска 30.05.2015 | 21:44

Статистике потврђују да се у посљедњих неколико година број студената који желе да студирају на приватним факултетима константно смањује.

При томе се не зна да ли је повјерење нарушено због диплома које су непризнате или нису потврда да иза њих стоји знање, да ли су пресудне скупе школарине или је у питању скуп више фактора због којих студенти бјеже од приватних факултета.

Проблеми

Приватни факултети се увијек позивају на процес акредитације који пролазе, што значи да су испунили формалне услове који се пред њих постављају.

Међутим, професор Симо Јокановић са Универзитета у Бањалуци, истиче да студијски програми нису проблем јер се сваки програм може преписати, али је неприродно да се у тако малом временском року покрене тако велики број разноврсних студија, као што је био случај у БиХ.

Немогуће је да за годину-двије створите капацитете који могу заиста задовољити све потребе студијских програма, наводи Јокановић, додајући да су приватни факултети морали ангажовати велики број професора са стране, а такав приступ није добар јер се са студентима мора радити стално и у континуитету.

Представници приватних универзитета у Републици Српској се не слажу да је смањење броја студената посљедица кризе повјерења, и правдају се лошим демографским стањем, и другим факторима.

У Српској имамо генерални проблем са мањком свршених средњошколаца, што значи и мање студената, и на то указује статистика. За нас је проблем и цијена школарине, јер редовни студенти на јавним универзитетима плаћају годишње 440 КМ, док је школарина код нас доста већа.

Трећи проблем је велики број студената који одлазе у иностранство на студије, посебно у Аустрију. Ти студенти се код нас уписују само формално, да би добили увјерење, а онда са тим увјерењем одлазе на студије у Беч, Грац или негдје даље. Све ово утиче на смањење броја наших студената, појашњава Предраг Тошић са Универзитета „Синергија“.

Важно је студентима пренијети знање које ће у будућности моћи примјенити. Нема више система у којем се човјек школује у једној области и ту га одмах чека посао који ради до пензије.

То је прошло вријеме и ми морамо промијенити свој став о томе, истиче Горан Калинић, директор Независног универзитета Бања Лука (НУБЛ), истичући да је број образовних установа у Српској које нису успјешно прошле процес акредитације велики и да то заиста представља проблем.

Хиперпродукција

Са оваквом тврдњом се слаже и Илија Џомбић, директор ПИМ Универзитета, истичући да се на приватне факултете у Републици Српској годишње упише до 2.000 студената, док се на јавним универзитетима годишње упише 7.000 до 7.500 студената, што је по њему показатељ да приватни факултети нису криви за хиперпродукцију високообразованог кадра.

Џомбић напомиње да студенти морају бити обазриви када уписују факултет и да се добро распитају који универзитети су успјешно завршавали процес акредитације.

Извор: Магазин ИСТИНА