Пубертет почиње све раније, а траје дуже

Научници последње две деценије проучавају због чега девојчице све раније добијају менструацију. Истраживачи истичу гојазност, али не оспоравају ни утицај стреса и одређених хемикалија, рецимо, пестицида.

ПОСЛЕДЊИХ 20 година научници покушавају да разоткрију феномен све ранијег уласка у пубертет, посебно девојчица. Раст груди, који је у претходним генерацијама био типичан за узраст од око 11 година, сада почиње већ од седам, а код неких девојчица и у четвртој години. То, страхују стручњаци, може да повећа ризик од рака или других болести током живота.

Шта је узрок све ранијег уласка у пубертет научници још нису одгонетнули. Гојазност је изгледа, главни разлог. Наиме, стопа гојазности се удвостручила у последње три деценије: само седам процената деце од 6 до 11 година било је гојазно 1980. године, а чак 18 одсто малишана - 2012. године.

Последње студије сугеришу, међутим, да се вишак тежине не може за све окривити. Стрес у породици, као и изложеност хемикалијама у окружењу, такође, имају важну улогу у појави све ранијег пубертета. И код дечака су подаци "суморни": студија од пре три године показује да они у пубертет улазе од шест месеци до две године раније него што би требало.

Клиничари кажу да раст груди у млађем узрасту код девојчица не шкоди физички њиховом телу, па није потребан никакав медицински третман у том смислу. Међутим, ефекти на психу су много јачи. Рани пубертет, наиме, повећава ризик од депресије и сексуалног злостављања, као и ранијег улажења у сексуалне односе.

Са биолошке тачке гледишта, било да се пубертет јавља раније или касније, он почиње - у мозгу. Нешто од наведених фактора најпре изазове мозак да продукује хормон гонадотропин, а овај процес активира хипофизу, која, потом, шаље сигнале јајницима да излучују естроген. Менструација обично почиње две године касније. Јајници, међутим, нису једино место где се ствара естроген. Масне ћелије, такође, продукују овај хормон, а код гојазних девојчица, јасно је зашто се процес уласка у пубертет дешава раније. Не само то, менструација почиње три месеца раније, па пубертет, кад се све сабере, не само да почиње раније, него и траје дуже, упозоравају стручњаци.

Пол Капловиц, педијатар - ендокринолог у Дечјем националном здравственом центру у Вашингтону, каже да је најзначајнији медицински ефекат све ранијег пубертета то што су девојчице дуже изложене дејству естрогена. То повећава ризик од настанка карцинома дојке, иако нема званичних података да ранији почетак менструације изазива овај здравствени проблем.
- Могући ефекти на здравље су вероватно минимални, или барем подједнаки као и остали фактори ризика попут генетике, алкохола и мањка физичке активности - каже др Капловиц.

Франк М. Биро из Дечје болнице у Синсинатију провео је читав живот проучавајући пубертет. По њему, највећа последица раног пубертета је његов утицај на психосоцијално стање. Јер, како каже, рани пубертет није у корелацији са психофизичком зрелошћу девојчице.

Иако истраживачи истичу гојазност као један од главних фактора за настанак раног пубертета, доказано је и да су други фактори подједнако значајни за ову појаву.

Лиза Ексгледе и њене колеге из болнице "Ригсхоспиталет" у Копенхагену урадили су испитивања на 2.000 девојчица и открили да оне са вишком килограма улазе раније у пубертет, али да се готово исто, или мало ређе, догађа и код девојчица са нормалном телесном тежином.

Научници већ дуго сумњају да изложеност одређеним хемикалијама: пестицидима, бисфенолу А и другим ометају рад ендокриних жлезда и могу да буду окидач за рани пубертет. Али, и ово има везе са повећаном тежином - хемикалије се највећим делом накупљају у масном ткиву, што опет, гојазне девојчице стврстава у ред оних које раније могу да уђу у пубертетско стање.

Неки истраживачи су пронашли и да стрес у раном детињству, а посебно одсуство оца и његове улоге, такође могу да буду повезани са ранијим уласком у пубертет.

Сви се, ипак, слажу да, ако су већ "осуђене" да уђу пре времена у пубертет, неке активности могу да неутралишу стрес и фрустрацију девојчица због тога. Пре свега, смањење тежине би на то могло да утиче, сматрају психолошкиња Џулијана Диардорф и Лиуис Гриспан, педијатар ендокринолог.

Први корак који мајке могу да учине да би спречиле прерани улазак у пубертет јесте да доје своју децу. То показује најновија студија у којој је учествовало 1.200 девојчица и њихових мајки. Истраживање је показало да су деца која су дојена, касније улазила у пубертет, односно да су девојчицама касније расле груди.

Чињеница је да мноштво фактора утиче на настанак пубертета код све млађих девојчица, али и да се овакав тренд наставља. Да ли ће се и колико граница за улазак у пубертет померати наниже и да ли ће смањење стопе гојазности утицати на обрнути процес, питања су на која истраживачи већ трагају за одговорима.

Извор: Новости