Амерички сан српске студенткиње

Маја Радић - Воринг (28) у Америку је први пут отишла као и већина српских студената - да ради.

Иако није очекивала ништа више од љета проведеног у сезонским пословима, најприје се фатално заљубила у Америку, потом и у једног Американца, а због његове љубави према српској кухињи Маја ће ускоро отворити први ресторан српске хране на Аљасци.

"Идеја о ресторану српске хране потекла је од мог супруга, Мајкла Воринга. У октобру прошле године били смо у посети мојој родбини у Србији.

Он је био одушевљен српском кухињом, рекао је да у животу није пробао нешто укусније и лепше, а иначе је велики гурман.

Други разлог је што у Денали Национални Парк љети дође приближно 1.000 студената из Србије, Македоније, Бугарске, Молдовије, Русије...

Они би сигурно били одушевљени да могу да једу српску храну кад год пожеле - прича за "24 сата" Маја Воринг.

Пробно отварање ресторана кад ће храна два дана моћи да се дегустира биће 3. маја, а званично отварање седам дана касније.

Да би започели посао, Маја и њен супруг радили су и по 14 сати дневно. За сада су уштедјели довољно новца да отворе Фуд трак (фоод труцк), што ће бити прва верзија њиховог ресторана.

То је у ствари покретна приколица која има комплетну кухињу и два прозора са којих се послужују муштерије.

"Мајкл је одрастао на Флориди, али је на Аљаску дошао с циљем да пуно ради и да заради новац како би отворио свој ресторан. То је годинама уназад био и мој сан и решили смо да радимо на томе пуном паром.

Радила сам два посла и штедела новац годину и по дана, а он је радио као шанкер у бару по 12-14 сати.

Отварање ресторана у Америци није нимало лак посао, треба уложити много пара, а и пуно времена",каже Маја.

Ако је судити по томе како је текло њено судбоносно путовање у Америку, нема сумње да је на правом путу.

"Моје прво лето проведено на Аљасци било је 2011. године.

Као и многи студенти из Србије, дошла сам да радим. То лето је на мене оставило велики утисак па сам одлучила да се поново вратим 2012. године.

Радила сам обичне сезонске послове и увек сам имала добре позиције на послу. Била сам кувар, а након тога басер (помоћник конобара), што је за нас из Србије, Бугарске, Македоније, одлична позиција.

Доказала сам се као веома вредан и поштен радник, па ми је газдарица ресторана у којем сам радила понудила посао конобара за 2013. годину.

Веома лако сам добила визу и отишла трећи пут за Аљаску.

Тог лета упознала сам свог садашњег супруга у кога сам се јако заљубила на први поглед и након два месеца забављања одлучила да се удам за њега и останем у Америци", прича Маја.

Главни специјалитет њеног ресторана биће, наравно - сарма.

Извор: Независне