Трећина становништва има каријес!

Страх од зубара и недовољна брига о оралном здрављу угрожава најмање 2,4 милијарде људи у свету. Ако се не лечи на време или уопште, каријес може да изазове и озбиљне болести.

ПРОЦЕЊУЈЕ се да страх од зубара има најмање 2,4 од укупно 7,2 милијарде људи широм света, а истраживања показују да је управо толико оних који су због занемаривања оралне хигијене 2010. године имали понеки кваран зуб. Сваке године открије се око 190 милиона нових случајева обољења зуба, што је, упозоравају стручњаци забрињавајуће висок број за овакав здравствени проблем, објављено је у стручном часопису Јоурнал оф Дентал Ресеарцх.

Каријес који се не лечи на време или се уопште не лечи, може да изазове круњење зуба, инфекције, апсцесе, бол, упалу виличне кости, и многе друге болести. У дечјем узрасту овај здравствени проблем би могао негативно да се одрази на раст, а код одраслих да смањи продуктивност и доведе до изостајања са посла.

Шеф истраживачког тима професор Вагнер Марсенес са Универзитета "Квин Мери" у Лондону, објаснио је да су стручњаци од 1990. до 2010. године анализирали 378 радова, који су укључивали више од 4,7 милијарде особа. Истраживање је показало да родитељи, такође, не поправљају каријес на млечним зубима код деце.

Чак 621 милион деце не лечи покварене млечне зубе, а не посвећује им се довољно пажње, јер многи сматрају да су млечни зуби "привремени". Истина је да је поправљање квара на зубима један од најбољих начина заштите оралног и целокупног здравља, јер се на тај начин онемогућава ширење бактерија које могу да изазову разне инфекције и болести. Стручњаци америчког Универзитета у Бафалу су, рецимо, утврдили да особе које имају доста бактерија у усној дупљи имају већи ризик од срчаног удара.

- Ово је алармантан податак који указује да се лечење и превенција каријеса у значајној мери занемарују - рекао је професор Дејвид Вилијамс, стручњак за дентално здравље и професор Универзитета "Квин Мери" у Лондону. - Цифре недвосмислнео показују да је у питању велики, глобални здравствени проблем.

Према подацима из 2010. године, у Великој Британији једна трећина укупне популације не поправља зубе, док у Литванији тај процент износи 68 одсто. Каријес је у САД веома распрострањен, а према подацима Центра за превенцију и контролу болести, то је најчешћа хронична болест код деце и адолесцената.

Разлог за овако лоше стање су, упозоравају стоматолози, недовољна дентална нехигијена, али бројни други фактори који се сматрају одговорним и за настанак обољења срца и крвних судова, малигних тумора, дијабетеса. Пре свега то су неправилна исхрана, пушење, конзумирање алкохола. Рецимо, доказано је је пушење одговорно за скоро половину свих периодонталних обољења.

Велики проблем су и газирана пића у којима има много додатих шећера који изазивају највећи број циркуларних каријеса код деце до 12 година. Негативан ефекат се постиже обарањем пе-ха вредности у устима што доводи до бржег разграђивања глеђи и каријеса.

- Губитак зуба је најчешће последњи стадијум болести зуба, када превенција и конзервативне методе лечења више не могу да помогну - рекао је Марсенес. - Каријес представља значајно економско оптерећење. Ако се не лечи, доводи до слабљења продуктивности одраслих, али и слабијег успеха деце. А то је болест коју лекари знају добро да лече.

Орално здравље има велики утицај на опште здравље, самопоуздање, проблеме у друштвеним односима, а утиче и на кључне функције као што су говор и спавање. Стив Офенбахер са Универзитета у Северној Каролини тврди да здравље зуба може да открије и каква је ситуација у целом организму.

- Усна дупља је огледало остатка тела, па можемо да увидимо остале проблеме једноставним стоматолошким прегледом - објаснио је Офенбахер, уз напомену да на овај начин могу да се открију и озбиљнија стања, као што су дијабетес, кардиоваскуларне болести, деменција, гастроезофагеални рефлукс.

У истраживању из 2014. године готово две трећине стоматолога изјавило је да су пацијенте са пародонтозом послали на контролу шећера у крви. Два најчешћа симптома дијабетеса су зубни апсцеси, односно гнојни џепови у ткивима око или испод зуба, и лош задах. Високи ниво шећера у крви узрокује сува уста која повећавају стварање каменца.

Симптоми који могу да укажу да у организму постоје проблеми са кардиоваскуларним системом су лабави или зуби који испадају, као и продубљеност џепова око зуба.

На гастроезофагеални рефлукс може да се посумња ако се уочи уништена зубна глеђ, што може да буде последица враћања киселине из желуца. Обично је то видљиво на доњим предњим зубима где се види ерозија зуба који постају тањи.

Истраживање рађено у Британији је повезало губитак зуба са губитком менталних способности. Научници су открили бактерију која је повезана са болешћу десни - порфиромонас гингивалис, у мозгу људи оболелих од деменције. Раније рађена студија је утврдила да старије особе које имају лошу оралну хигијену имају 76 одсто веће шансе да оболе од деменције.

СТАТИСТИКА

- 45,6% становништва Србије задовољно је стањем зуба и усне дупље, што је за 14 одсто више него 2006. године

- 8,3% одраслог становништва има све своје зубе

- број становника са свим зубима повећао се са 5,6 одсто 2006. године, на 8,3 одсто у 2013. години

- број безубих повећао се 10,2 на 12,4 одсто

- 25% одраслог становништва нема 10 и више зуба

- 51,7% становника пере зубе више од једном дневно

- 7,8% петнаестогодишњака има све здраве зубе

- 21,7% шестогодишњака нема ниједан квар на зубима

- 55,4% трогодишњака има све здраве зубе

ДЕСЕТ ЧИЊЕНИЦА О БОЛЕСТИМА ЗУБА

* Каријес је друго најчешће обољење, одмах после прехлада

* У денталном плаку постоји више од 300 различитих врста бактерија

* Зубна глеђ је најтврђа материја у људском телу

* Зубобоља је водећи разлог за одсуствовање из школе у многим земљама

* Према неким истраживањима, црни и зелени чај имају антибактеријску моћ и помажу у спречавању каријеса и обољења десни

* Редовним посетама зубару може се спречити срчани удар

* Четкице за зубе треба мењати свака 3 месеца. Уколико имате запаљење десни, онда би требало да је мењате након 4 до 6 недеља, јер се бактерије из уста населе

на длаке четкица

* Прва електрична четкица за зубе појавила се 1939. године.

* У просеку се зуби перу од 45 до 70 секунди, а током живота се на то потроши 38,5 дана

* Процењује се да у Америци 30 до 40 милиона људи избегава стоматолошке прегледе и лечење због нелагодности и страха

Извор: Новости