Албанци жене синове уз Цецине пјесме

Хитови Ражнатовићеве су незаобилазни на свадбама, а младенци и гости често траже да чују и нумере Мирослава Илића и Драгане Мирковић.

У Црној Гори, у местима у којима живи албанско становништво - Улцињу и Тузи, ове три домаће звезде су на врху листе најпопуларнијих. Готово да нема албанског свадбеног весеља без њихових хитова „Лепотан“, „Поломићу чаше од кристала“, „Питају ме у мом крају“, „Кад би знао како чезнем“..., а незаобилазан је чак и Цецин „Београд“. Албанци немају змију у џепу кад жене синове - да би им бенд отпевао само једну Цецину, Драганину или Илићеву песму, спремни су да издвоје и 500 евра. Како сазнајемо, њихове песме се радо певају и по скадарским кафанама и кафићима.

Светлана - Цеца Ражнатовић каже за „Блиц“ да јој је познато да албанска популација у Црној Гори зна напамет скоро све њене песме.

- Драго ми је што Албанци воле моје песме. Битно је да музику не угрожавају политика и економија, и свима би требало да буде јасно да ми певачи на неки начин имамо мисију да спајамо све људе колико год да су им убеђења супротстављена. Дешавало се да упознам људе са тог поднебља и сви су били изузетно срдачни према мени - казала је певачица за „Блиц“.

Мирослава Илића су управо Албанци прошле недеље у хотелу „Сплендид” ангажовали као специјалног госта да отпева неколико својих песама. Славуј из Мрчајеваца је то оберучке прихватио и са нама поделио утиске.

- Грлили су ме и љубили и причали колико ме воле и обожавају. А тражили су да им отпевам песме које се слушају највише и на другим весељима, свуда у региону. То су заправо моји највећи хитови - рекао је Мирослав за „Блиц”.

Међу Албанцима у Црној Гори веома су популарни и Бјелопољци Шако и Дадо Полумента. У Улцињу су често гостовали Џенан Лончаревић, Халид Бешлић, Миа Борисављевић, Славица Ћуктераш..., а од црногорских музичара водећу позицију заузима Данијел Алибабић.

Српска музика непожељна на Космету
Српску музику на Космету је могуће чути само у српским енклавама. Иако се многи сећају концерта Драгане Мирковић 1992. године у Призрену, када је у публици било више од половине Албанаца, та времена су прошлост - после сукоба 1999. године омладина готово да не прича српски. Међутим, они старији, југоносталгичари, ипак признају да им недостају Брена, Цеца, Џеј и Мирослав Илић.