Прича о Саутемптоновој ренесанси...

...или кад банкар заврне рукаве: Од стечаја до профита од 46.000.000! Дуг је и даље ту, износи чак 70.000.000, али Свеци више не брину за голу егзистенцију.

Фудбал 02.04.2015 | 00:00

Био је април 2009. године. Саутемптон је отишао у стечај. И испао из Чемпионшипа. Први пут после пуних пет деценија Свеци су се нашли у трећем рангу такмичења у острвској пирамиди. Знало се већ тада да ће у нову сезону кренути са са десет бодова у минусу. Два месеца касније Пајнекл конзорцијум, који је уживао подршку клупске легенда Мета Ле Тисијеа одустао је од куповине Саутемптона. Чинило се да ће клуб срља у пропаст. У канцеларије су ушли неки широј јавности у Енглеској непознати бизнисмени. Народ је углавном скептичан кад су такви људи у питању.

Маркус Либер се међутим показао као човек вредан поверења. Напротив. Пребогатог наследника из Швајцарске са немачким пореклом сада на стадиону Сент Мериз посматрају као чудотворца. И даље се са сигурношћу не зна за колико је новца купио Саутемптон – помињу се суме од 13.000.000 до 15.000.000 фунти – али је успео да докаже да није само "татин син", већ да и те како зна шта ради. Годину касније Маркус је умро, али су темељи успона Светаца већ били постављени.

На клупу је сео Алан Пардју, али је вероватно најбитнији Либеров потез било је именовање Николе Кортезеа за извршног директора, односно човека који је бринуо о клупским финансијама. Паметан избор. Као банкар у Швајцарској Кортезе је водио бригу о рачунима милијардера. Када је Либер преминуо, а фотељу преузела његова кћерка Катарина био је то почетак краја за љубав Кортеза и Саутемптона. Катарина је наиме испрва желела да прода клуб. Односи су се покварили, али је Кортезе дуго одбијао да окрене леђа Свецима.

Чак и када су га – како су писали острвски медији – јурили италијански гиганти попут Фјорентине и Милана.
"Саутемптон је моја бебица. Нећу га напустити".

После четири године трвења са Катарином, јануара 2014, ипак је морао да дигне сидро. Он је желео Лигу шампиона, она није гледала толико далеко. Али темељи су – као што рекосмо – постављени, а Саутемптон је постао машина за штампање новца. Годину закључно са 30. јуном 2014. клуб је завршио са профитом од 33.400.000 фунти, односно око 46.000.000 евра. Први пут у плусу после стечаја 2009. године. Само 12 месеци раније у каси је остао минус од 7.100.000 фунти.

Истина, клуб и даље дугује. Процењује се негде око 50.000.000 фунти, скоро 70.000.000 евра. Ни близу опасног оптерећења ако имамо у виду да у овај последњи финансијски извештај нису урачунате продаје Адама Лалане (31.000.000 евра), Дејана Ловрена (25.300.000) и Рикија Ламберта (5.500.000) Ливерпулу, Лука Шоа Манчестер јунајтеду (37.500.000) и Калума Чејмберса Арсеналу (20.230.000). Све скупа 119.530.000 евра. На појачања је летос потрошено 87.040.000. Разлика је очигледна. Додуше скочили су и трошкови, али нема сумње да су Либер и Кортезе брод усмерили у добром правцу.
"Клубови троше новац који немају. Потроше целу добит за наредну годину. Потроше оно што неће зарадити за две године. И онда кажу: ’Да, али имаћемо резултате који ће нам донети кеш да покријемо минус’. То није одржив пословни принцип. У добрим временима треба да штедиш за лоша", говорио је својевремено Кортезе.

Човек би требало да држи катедру о пословању клубова. У Србији би настава морала да буде обавезна. На стадиону Сент Мериз су научили лекцију.