Трапатони би волео да води баш ОВУ репрезентацију!

Боље изгубити, него победити на ружан начин! Упознајте репрезентацију коју би волео да тренира и велики Трапатони...Обавијена велом мистерије, селекција Ватикана одиграла је само пет утакмица у историји и из намере да не квари фудбал одбија чланство у ФИФА!

Фудбал 31.03.2015 | 12:00

И најмања држава на свету има репрезентацију. Њен дрес носе припадници Швајцарске гарде, римске занатлије и бирократе, с времена на време и свештена лица, али званичну утакмицу још нису одиграли. То је тим који је одбио чланство у ФИФА како се фудбал, по њиховој оцени, не би претворио у сурови бизнис. За њу је навијао сваки папа, а њени играчи пред сваки меч окупљају се на центру игралишта и призивају више силе у помоћ. То је репрезентација Ватикана.

Фудбалски савез једне од најстаријих суверених држава света настао је 1972, све до 1994. репрезентација није одиграла ниједну утакмицу. Из бизарног разлога: није могла да окупи довољно играча, услед обавеза које су имали служећи врховном католичком поглавару. Први меч одигран је 1994. године против резервне селекције Сан Марина. Жуто-бели из Ватикана су за ту прилику једва скупили 15 играча, изашли на мегдан и успели да на солидан начин напишу прву страницу своје фудбалске историје. Иако о овој утакмици нема званичних извештаја, резултат је био 0:0.

Вео мистерије обавијао је ватикански фудбал од постанка. Њихова репрезентација одиграла је шест мечева, али извештаји постоје само за три, од чега су два против Кнежевине Монако (оба пута 0:2), а један са нижеразредним швајцарским клубом Волмондом, над којим је остварена једина победа (5:1). Меч који је привукао највише пажње светске јавности играо се између Ватикана и селекције италијанске интервентне полиције (Гуардиа ди финанза). О њему се, пак, понајвише причало, у Републици Ирској, јер је спекулисано да би селектор Ђовани Трапатони могао да преузме репрезентацију Ватикана за ту прилику.
„Волео бих да по одласку у пензију преузмем репрезентацију Ватикана. То ми је жеља“, истицао је пре пет година бивши селектор Италије.

Како је све око ове репрезентације мистично, постоје назнаке да је поменута утакмица и одиграна, а да је на клупи полицијске екипе седео Роберто Донадони. Званична потврда не постоји, али су неки италијански и амерички блогови писали на ту тему. Меч је најављиван и по немачким сајтовима, пошто је Трапатони, као бивши тренер Бајерна, тамо поштована личност, али нема трага резултату.

Све због жеље Ватикана да остане ван званичних светских токова и фудбалског бизниса.
„Више волим да будемо аматери. Чланство у ФИФА значило би да улазимо у бизнис. А у фудбалу је важна порука пријатељства и љубави. То је прави спорт, а не посао. Није важно само победити, битно је и на који начин га играте“, истакао је актуелни председник Фудбалског савеза Ватикана Доменико Руђерио, приликом последњег меча са Кнежевином Монако.

Такве речи добиле су потврду у пракси, док је противник водио са 2:0, играчи Ватикана су питали тренера шта да раде, пошто су фудбалери из Монака играли агресивно.
„Никако им не узвраћајте истом мером. Будите бољи и бржи од њих. Држите лопту у ногама“, узвратио је селектор Ватикана Франческо Гвадањоли.

После меча је истакао неколико детаља које представљају филозофију ватиканске фудбалске репрезентације:
„Када играч Монака „полуди“, кажем мојим момцима да се смире. Главна разлика између нас је у томе што нам неки играчи нису спремни (због недостатка тренинга прим. аут), док је део њих морао да се врати дневним обавезама у Ватикану“.

Занимљиво, Њујорк Тајмс је једини медиј који је известио са било које утакмице Ватикана. Ова са Кнежевином Монаком била је одложена за 40 минута, јер је недалеко од места одигравања папа држао говор пред 300.000 верника, па су судије и неки фудбалери закаснили услед огромне гужве.
„Папа је рекао: нека победи бољи тим! На несрећу, није могао да дође. Морална максима фудбала је – боље да изгубиш, него да победиш на ружан начин“, истакао је свештеник Ферер, иначе ватикански „изасланик за божанско обожавање“.

Тај здрави приступ спорту, какав пропагирају у Ватикану, данас може да се види само понекад на нижеразредним теренима, али би било добро да из срца Апенинског полуострва стигне још нека романтична причу о фудбалу.