Пет година од смрти Моме Капора

На данашњи дан, прије пет година, умро је српски писац, сликар и новинар Момчило Момо Капор.

Србија 03.03.2015 | 09:56

Његова породица и пријатељи окупиће се данас на помену у врачарској цркви Светог Саве, а његова удовица Љиљана Капор, која је основала и води Задужбину "Момчило Момо Капор", најавила је велику изложбу под називом "У атељеу", која ће бити отворена 20. марта у Дому Војске.

"Измешта се цео атеље и простор у којем је Мома радио, да би посетиоци могли да осете дух његовог стваралаштва, виде са којим бојама је сликао и са каквих палета", рекла је Љиљана Капор за "Вечерње новости".

Капорова је додала да ће бити направљена и "црна соба" у којој ће публика моћи да види двадесетоминутни филм који је она саставила од Моминих интервјуа у којима говори о сликарству.

Ових дана из штампе је изашла и друга књига његових интервјуа "Сентиментални рат и мир Моме Капора". Сабрани су његови мудри и духовити одговори које је новинарима давао током ратних деведесетих, када су му многи узимали за зло држање српске стране, обиласке ратних крајева, пријатељство са тадашњим предсједником Републике Српске Радованом Караџићем.

Сјећању на Капора биће посвећен и април, мјесец његовог рођења, када ће бити додијељена трећа по реду награда "Момо Капор" за књижевност.

Момо Капор рођен је у Сарајеву 1937. године, а одмах по завршетку Другог свјетског рата са породицом се преселио у Београд у коме је, уз повремена избивања широм свијета, остао до краја живота и био његов својеврсни хроничар.

Дипломирао је сликарство 1961. године на београдској Академији ликовних умјетности у класи професора Недељка Гвозденовића.

Од како је 1975. године објавио "Фолиранте" написао је велики број романа и збирки прича. Аутор је и бројних документарних филмова и телевизијских емисија, а по његовим сценаријима снимљено је неколико дугометражних филмова - Бадеми с ону страну смрти, Банкет, Валтер брани Сарајево, Џоли џокеј, Крај викенда.

Романи "Уна" и "Књига жалби" доживјели су екранизацију. Његова дјела превођена су на француски, њемачки, пољски, чешки, бугарски, мађарски, словеначки и шведски језик.

Нека од његових најпознатијих дјела су и романи "Провинцијалац", "Ада", "Зое", "Од седам до три", "Зелена чоја Монтенегра", "Последњи лет за Сарајево", "Хроника изгубљеног града", "Белешке једне Ане", "Хеј, нисам ти то причала".