Убијала људе и од њих правила сапун и колаче

Леонарда је убила три жене током 1939. и 1940. године, а од њих је правила сапуне и пекла колаче

Италијанка Леонарда Ћанћули (1893.-1970.) је три жене из свог комшилука убила, разрезала и затим комаде њихових тела кувала како би добила сапуне и колачиће.

Леонарда је рођена 14. децембра 1893. године у месту Монтела у италијанској покрајини Авелино. Убила је три жене током 1939. и 1940. године, а од њих је правила сапуне и пекла колаче којима је частила комшилук.

Још као девојчица, два пута је покушала да почини самоубиство. Године 1914. удала се за Рафаелеа Пансардија. Њени родитељи имали су у плану другог зета па нису одобравали брак. Леонарда је тврдила да их њена мајка због свега проклела. Са супругом се преселила у место Лариано, али тамо им је дом убрзо уништио снажни земљотрес.

Поново су се преселили, овај пута у Коређо, где је Леонарда отворила сопствену продавницу. Мештани су је ценили као вредну и драгу жену, брижну мајку и пријатну комшиницу.

Умрло јој је десетеро деце

Леонарда је током живота укупно 17 пута била трудна, али је имала три спонтана побачаја. Десеторо деце умрло јој је у млађим годинама. Стога је често била превише заштитнички настројена према осталих четворо.

Посебно се бојала предвиђања једне пророчице која јој је рекла да ће се удати и имати децу, али да ће јој сва деца умрети. Сујеверна каква је била, Леонарда је отишла до друге пророчице која јој је прегледала дланове и рекла да у једном види затвор, а у другом злочиначки азил.

Почела је да убија како би сачувала сина

Крајем 1939. године сазнала је да најстарији син Ђузепе планира да се придружи италијанској војсци. Почео је Други светски рат, а Леонарда је била одлучна да спречи најдражег сина да оде на бојиште. Закључила је како за спас својег сина неко мора да поднесе жртву.

Њене жртве су биле три средовечне жене. Према неким изворима, жене су долазиле код ње тражећи савет јер се наводно и Леонарда бавила прорицањем будућности. Почела је да планира њихову смрт.

Прву жртву послала у Пулу

Њена прва жртва била је Фаустина Сети. Код Леонарде је долазила тражећи да јој помогне да пронађе мужа. Ћанћули јој је рекла да се прави човек за њу налази у Пули, али наредила јој је да никоме о томе не говори.

Наговорила ју је и да породици и пријатељима напише писма и разгледнице, која ће касније послати кад стигне до Пуле. На дан путовања, Сети је последњи пут дошла код Леонарде. Она јој је понудила чашу отрованог вина, а затим је ударила секиром а тело сакрила у ормар.Тело је затим исецкала на девет комада, а крв скупила у посебну посуду. Детаље је описала у својој књизи "Признања разочаране душе".

"Делове сам убацила у лонац, додала седам килограма соде коју сам купила како бих направила сапун. Мешала сам док нисам добила тамну, густу масу. Поделила сам је у неколико канти, а остатак излила у канализацију. Причекала сам да се крв сасуши, а затим у њу додала брашно, шећер, чоколаду, млеко и јаја, затим мало маргарина и све сам добро измешала.

Направила сам пуно хрскавих чајних колачића које сам нудила гостима, а јели смо их и ја и Ђузепе", написала је. Наводно је од Сети узела и 30.000 лира животне уштеђевине, како би наплатила своје услуге.

Другу жртву убила на исти начин

Друга жртва била је Францеска Соави, којој је Леонарда наводно пронашла посао у локалној школи за девојчице у Пиаћенци. Као и Сети, Леонарда је Францеску наговорила да пријатељима и ближњима напише разгледнице и опише им своје планове. Као и претходна, и ова жртва је наивно на дан путовања дошла код Леонарде.

Дала јој је отровано вино па је убила секиром 5. септембра 1940. године. Ћанћулијева је с телом поступила исто као и с телом Сети. Од друге жртве узела је 3.000 лира

''Колачићи од Вирџиније су били најслађи...''

Последња жртва била је Вирџинија Каћопо, бивша оперска певачица која је певала у миланској Скали. Њој је Ћанћулијева наводно пронашла посао секретарице у Фиренци. Као и прве две жртве, и од ње је тражила да никоме не говори куда иде. Договориле су се да 30. септембра 1940. Каћопо пре пута дође до Ћанћули. Убила ју је на исти начин.

"Она је завршила у лонцу, као и прве две. Њено месо и сало било је бело, а када сам је растопила додала сам боцу колоњске воде и тек након дуго кувања сам успела од ње да добијем неки прихватљиви сапун. Давала сам их комшијама и познаницима. Колачи од ње су такође били бољи од прве две. Да, била је јако слатка", записала је стравичне детаље Ћанћули.

Од Каћопо је наводно узела 50.000 лира и неколико комада накита.

Разоткрила ју је сестра од мужа последње жртве

Сестра мужа Вирџиније Каћопо постала је сумњичава након њеног нестанка. Последњи пут ју је видела када је ушла у кућу Леонарде Ћанћули. Своје сумње пренела је полицијском надзорнику у месту Ређо Емилиа који је покренуо истрагу и убрзо ухапсио Ћанћули. Она је одмах признала сва три убиства у детаље описала своје злочине. За убиства су јој судили 1946. године.

Није се покајала, а њена хладнокрвност била је толика да је на суђењу чак исправљала службену изјаву коју је дала раније. Проглашена је кривом и осуђена на 30 година затвора и три године криминалног азила.

Умрла је у затвору, а лонци у којима је кувала жртве чувају се у музеју

Леонарда Ћанћули умрла је од можданог удара у женском затвору у Позуоли 15. октобра 1970. године. Докази против ње и предмети из случаја, као и лонци у којима је кувала жртве, чувају се у криминалистичком музеју у Риму. На тему њена случаја направљена је и позоришна представа, мрачно комична драма ''Љубав и магија у маминој кухињи''. Први пут је изведена на Сполето Фестивалу 1979., а на Бродвеју је почела да се игра 1983. године.

Извор: Курир