Спорне границе Босне и Херцеговине

Предложена резолуција о враћању Суторине у састав БиХ, актуелизовала је низ неријешених проблема државне границе Босне и Херцеговине. Иако је Дејтонски мировни споразум потврдио АВНОЈ-евске границе, а и Бадинтерова комисија јасно је прецизирала да су границе средина ријека Уне, Саве и Дрине, евидентни су захтјеви промјена граница и са Хрватском и Србијом.

Више хектара земљишта код Павловић пута са семберске стране Дрине катастарски припада пограничној србијанској општини Богатић. Становници Богатића су у више наврата тражили да дође до измјене државне границе између БиХ и Србије на том подручју. Чак су прије пет година Бадовинчани на овом мјесту поставили заставу Србије.

С друге стране, Дејтонским мировним споразумом је речено да је ријека Дрина граница.
Дејтон каже једно, али на терену је нешто сасвим друго. Мјештани се суочавају са низом проблема.

"Морамо да за тракторе имамо зелени картон, иначе не можемо да пређемо границу до наших имања", жали се Слободан Товјеловић, пољопривредник из Бадовинаца.

"Не можемо без потребних дозвола да идемо у своје шуме да обезбједимо огрев. А на граници називају нас лоповима, да крадемо туђу шуму", прича Драган Јакшић.

Јакшић указује да је потребно границу помјерити 600 метар ау дубину територије Републике Српске, тамо гдје и данас стоји табла – општина Богатић.

Ипак угледни стручњак из ове области, проф. др Владимир Лукић сматра да је интерес и Републике Српске и Србије да граница иде средином Дрине да би и једни и други подједнако користили благодети ове ријеке.

"Не треба заборавити да је и Бадинтерова комисија озваничила да је граница средина ријеке Дрине", каже Лукић.

Нажалост, Босна и Херцеговина има више спорних граничних тачака. Парламент БиХ за сада је неусаглашен по питању Суторине, спорног приморског подручја између БиХ И Црне Горе. Ако посланици пониште приједлог уговора Савјета министара којим се Суторина препушта Црној Гори, иде се у арбитражу.

Ипак, сачекаће се оцјена стручњака. Проф. Лукић тврди да је Суторина још 1936. године до Требиња катастарски припала прво Котору, па Херцег Новом, да би то Влада бивше Југославије и потврдила 1947. године.

"Мале су шансе да се врати Суторина у старе оквире. Ако до тога дође може једино да се врати Требињу, а не Босни и Херцеговини или да се ствара неки нови дистрикт", каже Лукић.

И са Хрватском још нема договора. Само на потезу од Новог Града до Козарске Дубице на 19 мјеста државна граница се премјешта са једне на другу обалу ријеке Уне. Највећи проблем је око Костајнице гдје око 40 ха најплодније земље је узурпирала Хрватска, иако је по АВНОЈ-у то дио БиХ и граница треба да иде дуж ријеке Уне што је касније потврђено низом међународних уговора.

(БН ТВ)