Задња пошта Грабар до Гробар

С једне стране Грабар, с друге Гробар, а од нас заграби до гроба. И ваљало би оно мање у веће, па веће у мање. Хрвати из БиХ за Хрватску, онда Хрватска за Немачку. На пример. С друге стране, Република Српска за Србију, а онда Србија за Русију. Бошњаци обавезно све Турке нека призову за бирање. Па ком' глас, а ком' власт.

Јер, где то има да члан Председништва једне државе гласа за председника друге државе, не знам. Нигде нема што у Босни има, како би то песма рекла. Бар ми је лакше сад кад знам да Хрвата ипак има подоста кад су могли пресудити изборима за председника Хрватске.

Од Данке Деутсцхланд до Данке Босниен унд Херзегоwина преко ХДЗ-а. Сад у Председништву БиХ имамо 2+1+1, односно два хрватска члана и по један из реда бошњачког и српског народа.Ситуација се компликује даље кад на то додамо Мићкову изјаву да Човић представља Републику Српску, а не Иванић, па му та рачуница гласи, онда, 3+1.

То кад би неко још уопште озбиљно слушао Мићка галамџију. Осим Вучића, наравно. Само он још са њим дивани, па је Мићку Вучић навртка за властиту изгубљену важност, а Мићко Вучићу да ли касица прасица или оно што Колинда Карамарку и Жељка Додику, или све то заједно, нека Вучић сам себи објасни на следећим изборима.

Све ми се чини да ће на крају остати само један другом и за састанка, и за протокола, и за растанка.Није да баш жалим за Јосиповићем, јер социјалдемократију на просторима еx-YУ затрли су начисто њени шефови сталним намигивањем на десницу и прихватањем потпуно истих манира, које су до доласка на власт критиковали из свег грла.

Приде о социјалној правди мислили и секирали се од једног до другог ручка са мрским капиталистима, бројећи провизију и унапређујући себе у капиталисте. Нити је има више БиХ, нити у Србији, нити у Хрватској, а и шире. Вјечнаја памјат!Уосталом, победа Колинде Грабар Китаревић је већини дошла као мелем на љуту европску рану и властиту неодговорност.

Сад има да се бавимо темама из '92, а немачко-британска иницијатива и онај пројекат Цомпацт фор Гроwтх анд Јобс има да се отегне као бх. гладна година.Нова председница је већ пожурила да изјави о једнакоправности Хрвата, уставним променама, односно надоградњи Дејтонског мировног споразума и "да хрватски народ коначно постане равноправан - конститутивно и у сваком другом погледу на целој територији БиХ."

Што би сјајно било да објасни и Мићку гледе Републике Српске, кад му то већ није хтео или није смео, враг би га знао, Човић. Рече и да ће подржати и трећи ентитет уколико је то воља хрватског народа у БиХ, а ми знамо да јесте. Што, опет, ваља објаснити Мићку да то значи и задирање у Републику Српску, с обзиром да није рекла надоградња Вашингтонског споразума, већ Дејтонског мировног споразума.Колинди би, с друге стране, ваљало објаснити да 17 или 18 посто Хрвата, колико их је било пре рата, а данас 14,6 посто, обнаша једну трећину функција у држави, па онда замолити да исто омогући Србима у Хрватској. Да их нису набрзака свукли на статус мањине.

Слушајући ове њене изјаве баш као да су је изабрали за председницу БиХ, моја мати (Хрватица, да не буде забуне) само рече: "Синко, ова као да је све већ решила у Хрватској и сад се дохватила Босне!". Е, драга мајко, Босне, а и Херцеговине се највише дохватају и њоме се баве они што ама ништа за њу урадили нису, а употребили је, злоупотребили или им била изговор за све. И баш мислим и на ове домаће, наше кућне, и околодржавне.

Елем, да ли је Колинда Карамарко као што је Жељка Додик, сасвим ми је свеједно док год постоји нека рука која их навија.Много ми је битније и болније што смо опет на истој вртешци, с тим да слабо ко има шта да поврати. Слабо се једе, а све лошије пије.

И савршено се нико насекирао није што је у прошлој години државу напустило 68.000 људи или у просеку 186 људи дневно. Цео један град! А то је само део обрађених података из документа "Подршка Анексу 7 Дејтонског споразума и евидентирање најугроженијих породица у БиХ" Уније за одрживи повратак у БиХ и односи се само на простор северозападне, североисточне и дела југоисточне Босне. 

На шта ли би изашло да је обрађена цела држава?! И каква би цифра била на крају да, рецимо, посебно евидентирамо све оне који имају Грабар-Гробар пасоше? Оне којима је сасвим свеједно шта ће бити са БиХ и хоће ли имати ускоро ко да гласа?Пасош као средство за рад, пасош као средство опстанка, пасош као средство за бег...

А све то дупло кад имаш два, па опет пута два кад немаш два прста образа, већ ти се гузица храни у БиХ, срце станује у другој држави, а памет крије по рачунима којекуда у свету и кућама од Русије до Аустралије и то од онога што си заграбио из државе, које су на све начине одричеш и сахрањујеш је. Баш смо између грабежа и гроба. Задња пошта Грабар до Гробар.

Извор: Магазин Дани

бхдани.ба/портал