Zadnja pošta Grabar do Grobar

S jedne strane Grabar, s druge Grobar, a od nas zagrabi do groba. I valjalo bi ono manje u veće, pa veće u manje. Hrvati iz BiH za Hrvatsku, onda Hrvatska za Nemačku. Na primer. S druge strane, Republika Srpska za Srbiju, a onda Srbija za Rusiju. Bošnjaci obavezno sve Turke neka prizovu za biranje. Pa kom' glas, a kom' vlast.

Jer, gde to ima da član Predsedništva jedne države glasa za predsednika druge države, ne znam. Nigde nema što u Bosni ima, kako bi to pesma rekla. Bar mi je lakše sad kad znam da Hrvata ipak ima podosta kad su mogli presuditi izborima za predsednika Hrvatske.

Od Danke Deutschland do Danke Bosnien und Herzegowina preko HDZ-a. Sad u Predsedništvu BiH imamo 2+1+1, odnosno dva hrvatska člana i po jedan iz reda bošnjačkog i srpskog naroda.Situacija se komplikuje dalje kad na to dodamo Mićkovu izjavu da Čović predstavlja Republiku Srpsku, a ne Ivanić, pa mu ta računica glasi, onda, 3+1.

To kad bi neko još uopšte ozbiljno slušao Mićka galamdžiju. Osim Vučića, naravno. Samo on još sa njim divani, pa je Mićku Vučić navrtka za vlastitu izgubljenu važnost, a Mićko Vučiću da li kasica prasica ili ono što Kolinda Karamarku i Željka Dodiku, ili sve to zajedno, neka Vučić sam sebi objasni na sledećim izborima.

Sve mi se čini da će na kraju ostati samo jedan drugom i za sastanka, i za protokola, i za rastanka.Nije da baš žalim za Josipovićem, jer socijaldemokratiju na prostorima ex-YU zatrli su načisto njeni šefovi stalnim namigivanjem na desnicu i prihvatanjem potpuno istih manira, koje su do dolaska na vlast kritikovali iz sveg grla.

Pride o socijalnoj pravdi mislili i sekirali se od jednog do drugog ručka sa mrskim kapitalistima, brojeći proviziju i unapređujući sebe u kapitaliste. Niti je ima više BiH, niti u Srbiji, niti u Hrvatskoj, a i šire. Vječnaja pamjat!Uostalom, pobeda Kolinde Grabar Kitarević je većini došla kao melem na ljutu evropsku ranu i vlastitu neodgovornost.

Sad ima da se bavimo temama iz '92, a nemačko-britanska inicijativa i onaj projekat Compact for Growth and Jobs ima da se otegne kao bh. gladna godina.Nova predsednica je već požurila da izjavi o jednakopravnosti Hrvata, ustavnim promenama, odnosno nadogradnji Dejtonskog mirovnog sporazuma i "da hrvatski narod konačno postane ravnopravan - konstitutivno i u svakom drugom pogledu na celoj teritoriji BiH."

Što bi sjajno bilo da objasni i Mićku glede Republike Srpske, kad mu to već nije hteo ili nije smeo, vrag bi ga znao, Čović. Reče i da će podržati i treći entitet ukoliko je to volja hrvatskog naroda u BiH, a mi znamo da jeste. Što, opet, valja objasniti Mićku da to znači i zadiranje u Republiku Srpsku, s obzirom da nije rekla nadogradnja Vašingtonskog sporazuma, već Dejtonskog mirovnog sporazuma.Kolindi bi, s druge strane, valjalo objasniti da 17 ili 18 posto Hrvata, koliko ih je bilo pre rata, a danas 14,6 posto, obnaša jednu trećinu funkcija u državi, pa onda zamoliti da isto omogući Srbima u Hrvatskoj. Da ih nisu nabrzaka svukli na status manjine.

Slušajući ove njene izjave baš kao da su je izabrali za predsednicu BiH, moja mati (Hrvatica, da ne bude zabune) samo reče: "Sinko, ova kao da je sve već rešila u Hrvatskoj i sad se dohvatila Bosne!". E, draga majko, Bosne, a i Hercegovine se najviše dohvataju i njome se bave oni što ama ništa za nju uradili nisu, a upotrebili je, zloupotrebili ili im bila izgovor za sve. I baš mislim i na ove domaće, naše kućne, i okolodržavne.

Elem, da li je Kolinda Karamarko kao što je Željka Dodik, sasvim mi je svejedno dok god postoji neka ruka koja ih navija.Mnogo mi je bitnije i bolnije što smo opet na istoj vrtešci, s tim da slabo ko ima šta da povrati. Slabo se jede, a sve lošije pije.

I savršeno se niko nasekirao nije što je u prošloj godini državu napustilo 68.000 ljudi ili u proseku 186 ljudi dnevno. Ceo jedan grad! A to je samo deo obrađenih podataka iz dokumenta "Podrška Aneksu 7 Dejtonskog sporazuma i evidentiranje najugroženijih porodica u BiH" Unije za održivi povratak u BiH i odnosi se samo na prostor severozapadne, severoistočne i dela jugoistočne Bosne. 

Na šta li bi izašlo da je obrađena cela država?! I kakva bi cifra bila na kraju da, recimo, posebno evidentiramo sve one koji imaju Grabar-Grobar pasoše? One kojima je sasvim svejedno šta će biti sa BiH i hoće li imati uskoro ko da glasa?Pasoš kao sredstvo za rad, pasoš kao sredstvo opstanka, pasoš kao sredstvo za beg...

A sve to duplo kad imaš dva, pa opet puta dva kad nemaš dva prsta obraza, već ti se guzica hrani u BiH, srce stanuje u drugoj državi, a pamet krije po računima kojekuda u svetu i kućama od Rusije do Australije i to od onoga što si zagrabio iz države, koje su na sve načine odričeš i sahranjuješ je. Baš smo između grabeža i groba. Zadnja pošta Grabar do Grobar.

Izvor: Magazin Dani

bhdani.ba/portal