Претходна власт најгора у посљедњих 15 година

Босанскохерцеговачке власти у протеклом четверогодишњем мандату, ако се пореде са земљама у регији, скоро да нису ништа радиле. То показује и број усвојених закона у Парламентарној скупштини БиХ.

За мандатни период од 2010. до 2014. ова законодавна институција усвојила је свега 85 закона. То је, практично, десет пута мање од Сабора Хрватске или шест пута мање од парламента Србије.

У невладиној организацији Центри цивилних иницијатива, која прати рад парламента БиХ, кажу да је ово најгори резултат у протеклих петнаестак година.

„Посланици Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, као од грађана изабрани представници власти, претворили су се у понижавајући сервис страначких лидера који мисле и одлучују умјесто њих“, оцјењује Ивица Ћавар, консултант ЦЦИ.

Иако су се све странке на власти клеле у европске интеграције, највећи број закона из ове области остао је неусвојен. Међу њима су измјене Устава, које би омогућиле националним мањинама кандидовање на изборима. Нису усвојене ни измјене Изборног закона, којим би било омогућено расписивање ванредних избора уколико се власт не оформи у одређеном року.

„Посљедица лоше власти у Босни и Херцеговини и изгубљених година, у којима та власт није урадила ништа значајно за своје грађане, укључујући и неиспуњавање озбиљних међународних обавеза, су крајње забрињавајуће“, истиче Мајда Бехрем Стојанов из Центара цивилних иницијатива.

Парламент и Савјет министара БиХ, упркос својој неефикасности, све су добро наплатили. Њихова мјесечна примања су износила од двије до четири хиљаде евра, а поједини министри су, осим плате у Савјету министара, узимали новац и од функција које су обављали осим ове. Ивица Ћавар наводи и примјер.

„Замјеник предсједавајућег Савјета министара и министар финансија Никола Шпирић, који је по функцији предсједник Управног одбора за индиректно опорезивање Босне и Херцеговине, осим мјесечне плате, топлог оброка, одвојеног живота и трошкова смјештаја, има и додатну зараду у износу од 2.288 КМ, као пресједавајући Управног одбора споменуте управе, што му доноси мјесечна укупна примања у износу од осам хиљада марака“, појашњава Ћавар.

Међутим, да јако добро знају бранити своје плате, показала је и посланичка расправа у парламенту БиХ када су се на дневном реду једне од сједница нашла чак три приједлога за њихово смањење. Издвајамо полемику посланика Аднана Башића из СББ-а и Весне Крстовић Спремо из ПДП-а.

„Нисмо ми дежурни кривци за то што ова држава финансијски стално пада на дно. Ми смо најмање за то криви“, каже Башић.

„Тај дуг штедње не постоји нигдје. Гдје су агенције, гдје је извршна власт и сви други облици власти. Некако, постаје дегутантно да се сва прича баца на леђа посланика Парламентарне скупштине који су, заиста, не кажем превише успјешни, али нисмо ни неуспјешни“, поручује Крстовић Спремо.

За разлику од посланика, бивши министар финансија БиХ Фуад Касумовић мисли другачије.

„У држави гдје имате преко 500 хиљада људи незапослених, гдје имате неуређен систем у сваком смислу те ријечи, очигледно да људи који воде одређене ресоре и одређене владе, нису дорасли оваквом систему да могу направити некакав бољитак овој држави“, истиче Касумовић.

Иначе, током четверогодишњег мандата, изабрани представници власти у БиХ имали су више пауза него сједница. У једном тренутку, парламент БиХ није засиједао скоро три мјесеца, али, нико се од њих претјерано због тога није насекирао. Професор на бањалучком универзитету Иван Шијаковић појашњава и зашто није.

“Они су решили да себи прво поделе добре плате, добра примања и различите друге хонораре. То им је речено од њихових главних политичких експозитура. Ја мислим да је то исто урадила и међународна заједница која им је дала тај сигнал- ви немојте ништа радити, блокирајте све, нека то тако буде, развлачите, одуговлачите док вам ми не дамо један другачији сигнал”, оцјењује професор Шијаковић.

У овом тренутку нико не жели прогнозирати да ли ће нова власт у Босни и Херцеговини бити боља. Судећи према досадашњим резултатима старе, гора тешко може бити.

Извор: РСЕ