Докторирају због посла, а не због науке

Сваке године Република Српска добије око 60 нових доктора наука, а број оних који су стекли звање магистра или специјалисте само у 2013. години био је 329, подаци су Завода за статистику Република Српска.

Од 60 доктора наука, колико их је то звање стекло у 2013. години, већина их је докторирала у области друштвених наука (28), док се овим високим научним звањем из области природних и техничких наука може похвалити само њих 11.

Према подацима Завода за статистику Републике Српске, у посљедњих 12 година Република Српска је богатија за 468 доктора наука, а највише их је (67) одбрањено у 2012. години. На евиденцији Завода за запошљавање Републике Српске пет доктора наука чека на посао, док је тај број за магистре 73.  Далеко већи број је оних који на посао чекају са звањем мастера.

"Није толики проблем хиперпродукција кадра, колико то што је огромна већина ових доктората из сфере друштвених наука. Докторати су посљедњих година углавном из области права, економије и менаџмента, а то није у складу са потребама на тржишту", рекао нам је Душко Јакшић, економски стручњак.

Он додаје да се и на приватним факултетима ова звања најчешће стичу у области друштвених наука те да многи докторирају да би побјегли од посла који тренутно раде, а не да би се стручно усавршавали.

"У посљедњих 10 до 20 година докторати служе да би се појединци лакше запослили, а све већи број њих није заснован на научно-истраживачком раду", поручује Јакшић.