Како је Ђурић нашим парама купио Боску

Драган Ђурић, власник „Зекстре“, купио је Робну кућу „Боска“ парама Инвестиционо-развојне банке Републике Српске. Односно, кредитом ИРБ РС, који он сада не враћа.

Република Српска 16.12.2014 | 15:35

У овој, изван сваке разумне сумње, тешкој криминалној финансијској акцији, Ђурић је, осим асистирања тајкуна Мирослава Мишковића, имао несебичну помоћ Владе РС, на чијем челу је био Милорад Додик, а касније и Александар Џомбић.

Једноставније речено, Ђурић у куповину “Боске” није уложио нити пфенинга, а из ње је извукао десетине милиона марака. Истовремено, РС је оштећена за десетине милиона марака, што може утврдити једино детаљна истрага.

Све ове силне милионе платила је Република Српска и њени грађани. Главно чвориште бројних незаконитих радњи у вези са приватизацијом “Боске” је Балкан Инвестмент Банка (садашња Банка Српске). Кренимо редом.

Уговор и Анекс

Београдски конзорциј "Делта-Зекстра" је 8. октобра 2008. године са Владом РС потписао Уговор о куповини 58,52% државног капитала Робне куће "Боска" за три милиона евра, али је након тога потписа услиједило одлагање процеса приватизације РК Боска.

Представници "Делта-Зекстре" су као разлог наводили непостизање договора о исељењу са предузетницима, који су тада имали пословне простора у приземљу Робне куће. Они су те просторе купили прије приватизације.

Док је трајало натезање око исељења, услиједио је штрајк радника који мјесецима нису примали плате, након чега Влада РС доноси Одлуку да измири 80% плата запослених, отпремнине и дажбине: све у вриједности три милиона марака и тако додатно помогне конзорцијум "Делта-Зекстра".

Тек 20. маја 2009. године потписан је Анекс Уговора. Параф на Анекс уговора ставили су Предраг Глухаковић, тадашњи министар трговине и туризма РС, и Драган Ђурић, власник "Зекстра групе", као овлаштени представник конзорцијума. Анексом Уговора, купац се обавезао да ће у року од седам радних дана уплатити раније договорену цијену за 58,52% капитала „Боске“ у износу од три милиона евра, а Влада РС се обавезала да ће "пружити сву правну и другу помоћ и преко својих надлежних институција учествовати у поступцима законитог рјешавања међусобних односа са сувласницима „Боске“. Ради се о власницима седам локала у приземљу "Боске" који су раније продати.

Остале одредбе уговора потписаног у октобру 2008. године остају непромијењене, што значи да је конзорцијум "Зекстра-Делта" морао у "Боску" инвестирати три милиона евра, задржати њене раднике и измирити све обавезе тог предузећа.

Кредити након Уговора

Након потписивања Анекса, „Зекстра” д.о.о. Бања Лука и „Делта Маxи” д.о.о. Бања Лука подижу кредите код “Балкан Инвестмент Банке”, за чије обезбјеђење је стављена хипотека на зграду Робне куће"Боска". Од тако добијених средства одобравају позајмице Робној кући "Боска" у укупном износу од 3.293.000,00 КМ, и то:

- Позајмице од „Зекстра” д.о.о. Бања Лука, по уговорима од 23.09.2009. године и 07.10.2009. године, на износ од 1.960.000,00 КМ са роком враћања 20.09.2013. године, односно 01.11.2013. године, бескаматно;

- Позајмица од „Делта Маxи” д.о.о. Бања Лука, по Уговору од 18.09.2009. године, на износ од 1.333.000,00 КМ са роком враћања 01.10.2010. године, бескаматно;

Да поновим још једном: “Зекстра” д.о.о. Бања Лука и “Делта Маxи” д.о.о. Бања Лука су средства позајмљена Робној кући "Боска" добили од “Балкан инвестмен банке” као дугорочне кредите, а обезбјеђење за те кредите је била хипотека на зграду Робне куће “Боска”. Значи, Мишковић и Ђурић још увијек нису уложили ништа.

Поред наведеног, Робна кућа “Боска” у 2010. години диже два кредита у укупном износу од 2.000.000,00 КМ, и то:

- дугорочни кредит код “Балкан Инвестмент Банке” а.д. Бања Лука на износ од 1.000.000,00 КМ, по уговору број КК/10-044-БЛ од 05.07.2010. године; обезбјеђење по наведеном кредиту је хипотека на некретнине Друштва.

- дугорочни кредит код “Комерцијалне банке” а.д. Бања Лука на износ од 1.000.000 КМ, по уговору број НО-168/10 од 13.10.2010. године; обезбједење по наведеном кредиту је хипотека на некретнине Друштва.

Значи, Робна кућа “Боска” (директно и преко позајмица од повезаних лица “Зекстра” и “Делта”) се задужује код банака за износ од 5.293.000,00 КМ, од чега 4.293.000,00 КМ у “Балкан Инвестмент Банци” и 1.000.000,00 КМ у “Комерцијалној банци”.

Наведени износ је приближно исти купопродајној цијени “Боске” од 3.000.000,00 ЕУР (цца 5.865.000,00 КМ). То, практично, значи да је Боска откупила саму себе, стављајући зграду под хипотеку. Каква дрскост.

Видљиво је да су се ове трансакције обављале преко “Балкан Инвестмент Банке” која у том периоду служи за финансирање криминалних радњи режима.

15 милиона КМ за обвезнице

Након тога у септембру 2011. године, робна кућа „Боска" емитује обвезнице у вриједности од 15.000.000,00 КМ. Агент емисије је наравно био “Балкан Инвестмент Брокер” а.д. Бања Лука (брокерско одјељење “Балкан Инвестмент Банке”). Обвезнице су емитоване са роком доспјећа од 12 година, по непромјењивој каматној стопи од 7,00% на годишњем нивоу.

Цјелокупну емисију обвезница купује ИРБ РС. Треба знати да је ИРБ РС у то вријеме имао ограничење укупног износа кредита према једном предузећу од 5 милиона КМ, али је ипак одлучено да пласира 15 милиона у обвезнице “Боске”.

План отплате обвезница дат је у наредној табели:

Враћање кредита и позајмица парама ИРБ-а

Од добијених 15 милиона КМ из ИРБ-а, измирене су кредитне обавезе у износу од 5.293.000,00 КМ (добијене за куповину акција “Боске”) и плаћене услуге реновирања Робне куће “Нискоградњи” д.о.о. Лакташи у износу од 3.083.878,00 КМ (укупан износ 8.376.878,00 КМ), и то:

- позајмица од „Зекстре” д.о.о. Бањалука у износу 1.960.000,00 КМ,
- позајмица од„Делта Маxи” д.о.о. Бањалука у износу од 1.333.000,00 КМ,
- дугорочни кредит према “Балкан Инвестмент Банци” у износ од 1.000.000,00 КМ,
- дугорочни кредит код “Комерцијалне банке” а.д. Бања Лука на износод 1.000.000,00 КМ,
- “Нискоградњи” д.о.о. Лакташи за реновирање робне куће у износу од 3.083.878,00 КМ.

У истом периоду Робна кућа „Боска" је давала позајмице већинском власнику “Зекстра” д.о.о. Бања Лука и “Пингвин” д.о.о. у Банај Лука у укупном износу од 2.317.500,00 КМ, И то:

Ово је директан доказ да је Ђурић извукао најмање 2,3 милиона КМ из кредита ИРБ-а, а за вјеровати је да је извукао свих 6,7 милиона, колико је преостало од кредита ИРБ-а, када су вратили кредите према другим финансијским институцијама и позајмице, које су дале “Зекстра” и “Делта макси”.

Ђурић не враћа рате ИРБ-у, већ је дужан 6,6 милиона по том основу

Робна кућа „Боска" је по основу доспјела три купона обвезница према ИРБ РС требала да уплати 6.637.500,00 КМ, али је уплатила само симболичних 70.046,00 КМ, док преостали износ од 6.567.454,00 КМ нема намјеру да измири у скоријем року.

Због неблаговременог измирења обавеза по првом купону обвезница ИРБ РС је тужила робну кућу на износ од 2.229.954,00 КМ, поступак је још у току, а затезне камате су због неблаговременог плаћања купона обвезница на дан 31.12.2013. године достигле износ од 329.411,00 КМ.

Из ИРБ РС су ми прије неколико дана одговорили да је “РК Боска је у 2014. години уплатила свега 110.000 КМ, од доспјелих 1.5 милион. ИРБРС против Боске води спор код Окружног привредног суда у Бања Луци. Спор није окончан”.

Међутим, нису ми одговорили на питање “Да ли је РК Боска измирила све своје обавезе за претходне године и колико су те обавезе износиле”?

Како ствари стоје, у ИРБ-у су свјесно прикрили стварна Ђурићева дуговања, а што се тиче тужбе за 1,5 милиона КМ, није прецизирано на који период се тај дуг односи.

Моји извори тврде да ИРБ-у није уплаћено ништа сем наведених цца 70 хиљада КМ, што значи да су и прошле године из ИРБ РС обманули јавност да је дио дуга измирен. Ако то није истина, нека јавности предоче уплатнице РК “Боска” за претходне три године и саопште стварни дуг.

Џомбић наложио давање 15 милиона КМ

ИРБ РС је купила 15 милиона марака обвезница РК “Боска” у августу 2011. године, и поред упозорења да се ради о ризичним обвезницама. На челу Владе РС тада је био Александар Џомбић.

Одјељење за ризике ИРБ упозорило је тада Велики кредитни одбор Скупштине акционара ИРБ РС да се ради о ризичним обвезницама, али су се они на то оглушили.

Главна служба за ревизију јавног сектора РС је, такође, током својих контрола указала да је налог за куповину 15 милиона КМ обвезница "Боске" у име ИРБ-а донијела Влада РС, упркос упозорењу аналитичара ИРБ-а да се ради о високоризичним хартијама од вриједности.

Боска је и раније избјегавала да плаћа своје обавезе, али је Џомбић, док је био премијер, увијек налазио оправдање за такве поступке, тврдњама да постоји “уписана хипотека првог реда на 16.000 м2 робне куће”.

Против Драгана Ђурића Тужилаштво Србије за организовани криминал подигло је оптужницу 10.12.2014. године, због малверзација са панчевачком “Азотаром”,

Додатак: Послови са “Агробанком”

У 2011. години Робна кућа “Боска” издала је у закуп пословни простор (који се налази на углу Јеврејске и Господске, на И спрату) Агробанци а.д. Београд и по основу закупа, само у 2012.години инкасирала 799.866,00 КМ, односно 66.655,50 КМ мјесечно. Та Банка је у Србији финансирала тајкуне и била у блиским односима са Мишковићем и Ђурићем, против којег се воид истрага и по том основу.

Те 2012. године је планирано да Агробанка а.д. Београд, заједно са ИРБ РС оснује и отвори Агробанку а.д. Бања Лука. Међутим, због одузимања лиценце у Србији, од тога се одустало. Директор Агробанке а.д. Бања Лука требало је да буде Александар Љубоја, иначе пашанац тадашњег премијера Алексадра Џомбића.

Блог Слободан Васковиц