Банке незаконито узму 60 одсто више на кредитима

Зарада и трошкови банке садржани су у камати, па је обрачун курсних разлика, затезних камата, накнада и провизија противзаконит

Клијенти банци приликом отплате кредита дају до чак 60 одсто више новца него што би требало јер банка у својој грамзивости примењује противзаконите обрачуне на име курсних разлика, затезних камата, накнада, провизија и самовољног повећања камате - тврди за Курир Зоран Тасић, ризик менаџер, економиста, судски вештак, овлашћени рачуновођа и ревизор.

"Кршењем Закона о облигационим односима банке на кредиту од 500.000 евра грађанима неосновано наплате 340.000 евра", каже Тасић.

Он је десетак година радио у Народној банци Србије, сертификат ризик менаџера је добио од банке Голдман Сакс у Немачкој, а данас се највише бави судским вештачењем и специјализован је за банкарство.

Он упозорава да је, према важећем законодавству, незаконито везивање динарске рате за девизну и обрачунавање курсних разлика, затим обрачун затезне камате пре крајњег рока доспећа јер се по закону може наплатити само после доспећа, као и наплата накнада и провизија.

"Све ово је кршење члана 1.065 Закона о облигационим односима, према којем је сва зарада банке садржана у месечним ратама, односно у камати, која је у њима обрачуната. Камата је, као и маржа у трговини, ставка у којој је садржана сва зарада и трошкови које банка има, што члан 15 ЗОО регулише и одређује да банка не може по два и више основа да наплаћује своја потраживања, што значи ако је наплатила камату, а јесте у рати коју је одредила, то једино и може да наплати, а све остало је незаконито", јасан је он.

Колика је жеља банака за стицањем што већег профита, показује слика Србије. Банке су, како каже, у последњих десетак година из Србије изнеле најмање 30 милијарди евра, док грађани којима су одобравали кредите једва преживљавају спајајући крај с крајем, а привреда прави велике губитке.

Он наводи пример клијента из централне Србије који је тужио банку због незаконитог понашања.

"У случају клијента из централне Србије који је узео кредит од 53 милиона динара, банка би укупно за три године наплатила 96 милиона динара, а по члану 1.065 Закона о облигационим односима, могла је да наплати 59,5 милиона. Разлика је 36,5 милиона динара, што је 60 одсто више од износа који је према овом пропису дозвољен", наводи Тасић за Курир лист.

Извор: Курир