Banke nezakonito uzmu 60 odsto više na kreditima

Zarada i troškovi banke sadržani su u kamati, pa je obračun kursnih razlika, zateznih kamata, naknada i provizija protivzakonit

Klijenti banci prilikom otplate kredita daju do čak 60 odsto više novca nego što bi trebalo jer banka u svojoj gramzivosti primenjuje protivzakonite obračune na ime kursnih razlika, zateznih kamata, naknada, provizija i samovoljnog povećanja kamate - tvrdi za Kurir Zoran Tasić, rizik menadžer, ekonomista, sudski veštak, ovlašćeni računovođa i revizor.

"Kršenjem Zakona o obligacionim odnosima banke na kreditu od 500.000 evra građanima neosnovano naplate 340.000 evra", kaže Tasić.

On je desetak godina radio u Narodnoj banci Srbije, sertifikat rizik menadžera je dobio od banke Goldman Saks u Nemačkoj, a danas se najviše bavi sudskim veštačenjem i specijalizovan je za bankarstvo.

On upozorava da je, prema važećem zakonodavstvu, nezakonito vezivanje dinarske rate za deviznu i obračunavanje kursnih razlika, zatim obračun zatezne kamate pre krajnjeg roka dospeća jer se po zakonu može naplatiti samo posle dospeća, kao i naplata naknada i provizija.

"Sve ovo je kršenje člana 1.065 Zakona o obligacionim odnosima, prema kojem je sva zarada banke sadržana u mesečnim ratama, odnosno u kamati, koja je u njima obračunata. Kamata je, kao i marža u trgovini, stavka u kojoj je sadržana sva zarada i troškovi koje banka ima, što član 15 ZOO reguliše i određuje da banka ne može po dva i više osnova da naplaćuje svoja potraživanja, što znači ako je naplatila kamatu, a jeste u rati koju je odredila, to jedino i može da naplati, a sve ostalo je nezakonito", jasan je on.

Kolika je želja banaka za sticanjem što većeg profita, pokazuje slika Srbije. Banke su, kako kaže, u poslednjih desetak godina iz Srbije iznele najmanje 30 milijardi evra, dok građani kojima su odobravali kredite jedva preživljavaju spajajući kraj s krajem, a privreda pravi velike gubitke.

On navodi primer klijenta iz centralne Srbije koji je tužio banku zbog nezakonitog ponašanja.

"U slučaju klijenta iz centralne Srbije koji je uzeo kredit od 53 miliona dinara, banka bi ukupno za tri godine naplatila 96 miliona dinara, a po članu 1.065 Zakona o obligacionim odnosima, mogla je da naplati 59,5 miliona. Razlika je 36,5 miliona dinara, što je 60 odsto više od iznosa koji je prema ovom propisu dozvoljen", navodi Tasić za Kurir list.

Izvor: Kurir