Зашто је Војин Митровић прешао у СНСД-ово јато?

Врх Режима обећао је Војину Митровићу да ће, након што из Савеза за промјене пређе под скуте СНСД-а, ријешти проблем његовог спорног земљишта у Бањалуци, чиме ће му омогућити да заради најмање четири милиона марака.

У цијелој овој прљавој причи, осим Митровића, учествују врх СНСД-а, Будо Станковић, кум Милорада Додика, највиши функционери Града Бањалука и још низ других службеника ентитетских институција.

Цијели овај случај невјероватна је дрскост и безочност, јер Митровић продаје земљу која није уопште његова, већ је у власништву Града Бањалука.

Прецизније, ријеч је о пет дунума градског грађевинског земљишта, које се налази између Кружног тока (код ресторана Мy Wаy) и улице Илије Гарашанина (код фирме „Крамар“), крај брзе цесте Бањалука-Клашнице.

На том плацу требало би да се изгради бензинска станица, са свим пратећим објектима и хотел, од пет спратова (П плус 4). Ове објекте ће градити србијански „НИС“, након што купе земљиште од Митровића, а у складу са Уговором који је потписан прије двије године. Кренимо редом.

Будимир Станковић је 2009. године почео са великом операцијом преузимања 427 дунума градског грађевинског земљишта, на које је право привременог кориштења имала Пољопривредна школа Бањалука.

Станковић је као свог пиона у цијелу игру убацио Перицу Репајића.

Перица Репајић је отео земљиште од Града Бањалука, на темељу уговора о замјени некретнина са Пољопривредном школом (ОПУ 1817/09), закљученог 1.12.2009. године код нотара Миленка Делића из Бањалуке.

Репајић у првом налету преузима 137 дунума од Пољопривредне школе, од чега је 20 дунума крај брзе цесте Бањалука-Клашнице. (О свему овоме на блогу је још 27.12.2012. године, објављен текст „Зарадили 27 милиона КМ на замјени земљишта у Бањалуци“).

Земљште се у власничком листу ЗК улошка број 1558 КО Буџак водило као општенародна имовина и као такво је било под строгим режимом забране прометовања, односно отуђења, а према Закону о забрани располагања државном имовином. Значи, никако се није могло прометовати. Нити га је Пољопривредна школа могла замијенити са Репајићем.


Репајић је као замјену за земљиште у Бањалуци, дао земљу у Дворанима (Шикара, Кратељ), Ивањској (Бујадине) и другим сеоским подручјима. Градско грађевинско земљиште се не може мијењати за оно које то није, а у Ивањској то свакако није.

Град Бањалука, по сазнању да су извшене криминалне трансакције са земљиштем Пољопривредне школе, чији је стварни власник Град, поднио је путем Правобранилаштва РС, тужбу за поништење предметних уговора. Значи, Град је тужио и Пољопривредну школу и Перицу Репајића.

Посебан спецификум поменутих двадесет дунума је да Пољопривредна школа није имала чак ни привремено право кориштења њих, већ је земљиште било уписано на Народном одбору среза Бањалука у земљишнокњижној евиденцији, а чији правни сљедник је Општина, односно Град Бањалука, док је у катастарском операту био уписан Фонд за управљање грађевинским земљиштем, чији је правни сљедник такође Град Бањалука.

Александар Деурић из Републичке геодетске управе, одбија да унесе забиљежбу спора, чиме омогућује Репајићу и Станковићу да земљиште продају Војину Митровићу, односно његовој фирми „Октан промет“. Упркос томе, постојала је судска тужба, па се земљиште није могло продати.

Војин Митровић (Октан промет) купио је 5021 м2 тог земљишта од Репајића/Станковића на темељу купорподајног уговора број ОПУ – 491/10 закљученог 23.04.2010. у Бањалуци, пред нотаром Миленком Делићем.

Митровић је земљиште платио 1.004.200 КМ.

Када су надлежне службе Града сазнале за ову трансакцију, прошириле су тужбу и на Војина Митровића, односно на „Октан промет“ Бијељина.

Након подношерња тужби од Града земљште се није смјело прометовати, и у ЗК улошку морала је бити уписана забиљежба спора. Али, нико не хаје за то.

Војим Митровић је у јуну 2012. поднио Иницијативу за измјену Регулационог плана „Регионални центар“ на кч број 225/81 (стари премјер), односно по новом премјеру кч број 1820/4 КО Буџак.

Прецизније, када катастарске честице преведемо на градске мјере, та измјена Регулационог плана се односи на локацију између Кружног тока (код ресторана Мy Wаy) и улице Илије Гарашанина (код фирме „Крамар“), крај брзе цесте Бањалука-Клашнице.

Дана 22. јула 2012. године на Комисији за просторно уређење поменута Иницијатива за измјену Регулационог плана није добила позитивно мишљење, па због тога није ни упућена у Скупштину Града.

Митровић тада одустаје од захтјева и повлачи га.

Само дан касније 23.07.2012. године, Војин Митровић (Октан промет) сачињава предуговор Уговора о купопродаји са „НИС петрол“ доо Лакташи, који овјерава код нотара Милке Ђаковић из Лакташа.

Затим 07.09.2012. тај Уговор се проводи у Земљишно књижној канцеларији РУГИП-а о постојању права из наведеног предуговора између „Октан промета“ као продавца и „НИС“ као купца. То је учињено, како би се НИС обезбиједио да Октан не прода земљиште некој другој фирми.

Важно је знати да никако није могао бити потписан било какав предуговор/уговор на помеутих пет дунума, јер је Град тужио Пољопривредну школу/Репајића/Октан/Митровића и до оконачања спора то се није смјело десити. Посебно због чињенице да је земља отета преко Пољопривредне школе од Града.

Ово је исти случај као и са оних 300 дунума (ово земљиште је у Дервишима и нема везе са овим о којем пишем), које је Будо Станковић, преко незаконитих трансакција Попљопривредне школе и фирме „Гилмарк“, отео од Града. Окружни Суд је 23.10.2014. поништио ту трансакцију и земљиште вратио Граду. Морао би поништити и ову и одузети земљиште Митровићу и, такође, га вратити Граду.

Међутим, Митровић има право својине (и на данашњи дан, 28.11.2014.) иако земљиште није његово, већ градско.

Након потписивања Уговора са НИС-ом, Митровић мирује двије године, да би одмах након завршетка избора, на којима је испред Савеза за промјене ушао у парламент РС, поново поднио Иницијативу за измјену Регулационог плана „Регионални центар“ на кч број 225/81 (стари премјер), односно по новом премјеру кч број 1820/4 КО Буџак.

Сада, за разлику од прије двије године, јасно дефинише циљ и предлаже да се на „предметном локалитету по Регулационом плану предвиди изградња бензинске станице (пумпе) са свим пратећим садржајима. И Хотел (П плус 4, приземље и четири спрата.)

Очито је да је купопродаја између Митровића/“Октан промета“ и НИС-а условљена измјеном Регулационог плана, који је дужан ријешти продавац. Односно Октан/Митровић или Репајић/Станковић.

Сада је на одборницима СНСД-а, ДНС и СП-а да усвоје Митровићеву иницијативу у парламенту Бањалуке и донесу Одлуку о измјени Регулационог плана. Односно, сада је на њима да имплементирају ову криминалну игру.

Да резимирамо: До овог тренутка Митровић је платио Станковићу милион марака, али од НИС-а није узео ни марке. НИС-у је предуговором и његовим књижењем дата гаранција да Октан неће никоме другом продати то земљиште. То је гаранција НИС петролу да то Октан не може учинити.

Будо Станковић није Митровићу вратио паре, иако се сада зна да му је продао земљиште у власништву Града. Међутим, и Митровић и Станковић и њихови заштитници из власти не хају за то, већ покушавају криминалним радњама ријешити неколико циљева: Митровића исплатити за прелазак у СНСД, тако што ће му омогућити да прода НИС-у земљиште које није његово и растеретити Буду Станковића дуга од милион КМ, који има према Митровићу, јер му је, заједно са Репајићем, продао земљиште које није њихово, већ је у власништву Града Бањалука.

Да прецизирам: Еди Ханеш (директор Пољопривредне школе), Перица Репајић (Дукат), Будо Станковић (Додиков кум и организатор цијелог посла) и Војин Митровић отели су земљиште Града Бањалука и сада траже да га и продају за милионе НИС-у. И од тог истог Града траже да измијени Регулациони план да би они могли да продају земљиште отето од Града. И, наравно, да Град повуче тужбу.

Након што је добио мандат посланика, Митровић је искористио потребу СНСД-а за "Папцима" и одлучио да врати милион КМ који је платио Станковићу, али и да добро заради. Нема у његовом поступку ништа идеолошко, сем чисте рачунице и интереса.

Која дрскост!

Да не буде забуне, пет дунума отетог земљишта сада вриједи најмање четири милиона КМ. Уз овај велики поклон, Митровићу је обећан и кредит од ИРБ-а вриједан 1,5 милиона КМ. Земљиште четири милиона плус кредит од милион и по је укупно 5,5 милиона КМ. Када Митровић одбије онај милион који је исплатио Станковићу 2010. године, остану му 4,5 милиона. Више него довољно за подијелити!

Цијела ова акција је попечаћена на састанку Милорада Додика и Војина Митровића у "Калдери" 23. новембра ове године.

П.С. И још једна битна ствар: Буди Станковићу Суд је одузео 300 дунума, али он у власништву има још, преко разноразних репајића , више од 100 дунума грађевинског земљишта које је отео од Града Бањалука!

СлободанВасковицБлог