'Лабуд' - кратко летео, а сви су плакали за њим!

Када је имао 15 година, лекар му је рекао да престане да тренира фудбал због скочних зглобова, иначе ће завршити у инвалидским колицима. Није га послушао, постао је најбољи нападач света, освојио три Златне лопте и после пет операција морао да каже збогом у 28. години.

Фудбал 01.11.2014 | 14:20

Најбољи нападач на свету којем су повреде биле једини ривал којег није могао да победи. Свима ће прво на памет да падне име Луиса Назарија да Лиме Роналда. Ипак, фудбалска историја ће овај ружан феномен памтити и по „деветки“ чија звезда се угасила када је Зубина почела да сија - Марку ван Бастену. После Леа Месија најефектинијем нападачу којег је свет видео у последњих 25 година.

Лабуд из Утрехта се и даље у многим изборима сматра најбољом „деветком“ свих времена. И пред тога што му је каријера трајала краће него било којем великану фудбалске игре. Формално, Марко ван Бастен је у пензију отишао када је имао 30 година, реално та каријера је завршена 1993. године када је Холанђанин имао 28 година.

Данас, на 50. рођендан непоновљивог стрелца је ред да се подсетимо каријере која је многе усрећила и многе оставила тужнима.

Био је 17. август 1995. године када је Марко ван Бастен узео микрофон на терену уочи меча против Јувентуса за „Берлускони трофеј“ и на препуном Сан Сиру саопштио да се повлачи из фудбала. Две године безуспешне борбе против повреде уклетог скочног зглоба нису донеле победу. Четири операције нису помогле. Холанђанин је капитулирао, трибине Сан Сира су јецале, судија Пјерлуиђи Колина је аплаудирао, а чак је и гвоздени Фабио Капело „пукао“ и почео да плаче што је била незамислива сцена и нешто што никада пре и после није виђено.
„Он је каријеру завршио још 1993. у финалу против Марсеја, које смо изгубили. На трофеју Берлускони је само дошао да се поздрави са публиком. Отрчао је један круг и то је било то. Велика је штета што је такав играч завршио тако рано. Мислим да је био у најбољим годинама када му се то десило. Могао је да игра још сигурно три године на врхунском нивоу. Поготово у јакој екипи као што је Милан. Били смо саиграчи, због његове повреде смо само неколико месеци заиста били сиаграчи. Никада нисам видео елегантнијег нападача. Он није био само егзекутор, већ је знао и да сјајно проигра саиграча. Жао ми је што се тако завршило, сећам се да су сви у клубу били тужни јер је Марко морао да оконча каријеру“, присећа се Дејан Савићевић у разговору за МОЗЗАРТ Спорт.

Ван Бастену ривали и груби дефанзивци нису представљали проблем колико његови израубовани скочни зглобови. Због тих проклетих зглобова је фудбал остао ускраћен за много тога.

Као да му је у звездама било записано да тако заврши. Вероватно је слутио на то целог живота. Отац му је био солидан одбрамбени играч и шестогодсишњег Марка је одвео на први тренинг у ЕДО, један аматерски клуб у Утрехту, да би га после годину преписао у УВВ, још један аматерски локални клуб. Тако је почела каријера једног од највећих фудбалера свих времена.

Фудбал је био опсесија, јер му у приватном животу није било лако. Као десетогодишњак је био сведок велике трауме. Најбољи друг Јопи му је погинуо пред очима када су се клизали на залеђеном језеру и када је дечак пропао кроз лед и удавио се. Потом је Лени доживела мождани, а нешто након тога и срчани удар. Ван Бастен зато никада не прича о приватном животу у интревјуима.

Међутим, у фудбалу је све функционисало како треба. Доминирао је међу вршњацима. Први тамни облаци су се надвили када је имао 15 година... Скочни зглобови који ће га као зла коб пратити у наставку каријере, постали су ривал на које је морао да се навикне. Отац га је одвео на први озбиљан лекарски преглед. Ортопед Рајн Стрикверда је одрадио детаљан преглед и имао лоше вести. Марковом оцу је рекао да његов син има озбиљне проблеме са скочним зглобовима и да што пре мора да претсане са играњем фудбала иначе ће једнога дана завршити у инвалидским колицима. Јоп и Марко ван Бастен су донели заједничку одлуку: Нема ништа од прекида каријере! Ризиковаћемо.

Већ следеће године је прешао у екипу Елинквајк. Још један аматерски клуб из родног Утрехта. Ту га је снимио чувени Ад де Мос, тада сакут Копљаника и инсистирао да га доведе у Ајакс. Исте године се у Амстердам вратио и његово величанство Јохан Кројф. Препознао је у Марку чудо од детета. Постао је његов ментор. Ван Бастен је дебитовао крајем сезоне против НЕЦ-а када је као 17-годишњак са клупе ушао уместо Кројфа. Ко је тада могао да претпостави да се у том тренутку пише историја?

Следеће сезоне је Де Мос преузео тренерску палицу и Ван Бастен је постигао девет голова у сезони. Почео је метероски успон дечака из Утрехта. У наредне четири сезоне је дао 118 голова у 112 мечева за Ајакс, дебитовао за репрезентацију Холандије, освојио Златну копачку Европе, четири пута узастопно био Златна копачка у Холандији, проглашен је најбољим младим играчем у Европи, освојио је по три трофеја у првенству и купу Холандије, Куп Победника Купова...

Али, чашу меда нико не попи, што је чашом жучи не загрчи...

У децембру 1986. године је дошла прва озбиљна повреда левог скочног зглоба и прва операција. Није се ни опоравио како треба, а нови тренер Јохан Кројф га је гурнуо на терен не схватајући колико је ситуација озбиљна.
„Играће, без обзира што осећа болове. А, буде ли се жалио, играће још више“, тврдоглаво је поручио Кројф.

Био је перфектан атлета, па је његов млад организам некако изгурао ту прву повреду. Порблем је био што је у исто време је повредио и десни чланак. То је био почетак великих невоља... Играо је повређен, стискао зубе и после сваког меча трчао да што пре повређене зглобове обавије ледом.

Већ је цела Европа брујала о гол машини из Ајакса. У то време се рађао велики Милан. Берлускони је купио Милан и почео да пише историју клуба који је осам година био без титутле, у међувремену морао да игра и Серију Б због корупцијског скандала. Галијани и Брајда су добили задатак да купе Ван Бастена и Гулита, за тренера је доведен продавац ципела Ариго Саки који ће са унапређеном верзијом холандског тоталног фудбала лансирати једну од најјачих генерација у историји ервопског фудбала. Милан је комплетирао трансфер Ван Бастена још пре краја сезоне у којој је Ајакс освојио КПК захаваљујући голу младог нападача у финалу против Локомотиве из Лајпцига.

За Милан је на дебију постигао гол, али десни зглоб није издржао. Болови су постали несношљиви и морао је на нову операцију на којој је доктор Марти утврдио да се нешто чудно са тим зглобом десило и раније и да се та траума није лечила када је требало. Одиграо је само 11 мечева и постигао три гола, али један од њих је био против Марадониног Наполија за победу од 3:2 која је одлучила питање првака. Пошто је пред крај сезоне успео да се опорави, Милан није успео да спречи Холанђане да га позову у репрезентацију за ЕП у СР Немачкој.

Тамо ће Ван Бастен донети Холанђанима оно што Кројф није успео. Велику титулу. Са три гола је уништио Енглезе, а потом голом у 88. минуту полуфиналног дуела елиминисао и Немце. Права магија је виђена у финалу. Волеј из мртвог угла који се попут стреле закуцао под пречку гола Совјета многи сматрају најлепшим голом икада виђеним у неком великом финалу.
„Био сам у животној форми, али то нико није могао да одбрани. Био је то срећан гол. Мешутим, такве срећне голове може да постигне само Ван Бастен“, рекао је после меча чувени Ринат Дасајев, голман СССР, тада један од два највиша чувара мреже на свету.

Пун самопуздања је почео нову сезону у Милану, стигао је и Рајкард и комплетирао чувени трио. Почела је брутална доминација Милана у Италији и Европи. Те 1988. године је први пут освојио Златну лопту. Милан је газио све пред собом, Ван Бастен био машина за голове, а Италијани су просто полудели за њим... „Свети Марко“, „Газела“ и коначно надимак за сва времена: „Лабуд из Утрехта“. То су били наслови спортских дневника. Такву грациозност и елеганцију није имао нико.

Повреде су га заобишле те сезоне, а круна је дило демолирање Хаџијеве Стеауе са 4:0 у финалу КЕШ. Ван Бастен и Гулит су постигли по сва гола. Још једна Златна лопта је била неминовност.
„Можда вам звучи као шала, али је истина. Марко ми је на терену говорио само једну ствар. 'Додај ми лопту и дођи да ме загрлиш кад га дам'. Тако је и било“, говорио је тадашњи везиста Росонера, Карло Анћелоти.

Сакијев Милан је постао савршена фудбалска машинерија. Већ следеће сезоне су одбранили европску круну и до дана данашњег су последња екипа која је у томе успела.

Ипак, Саки и Ван Бастен су ушли у неспоразум, Милан није одбранио титулу у сезони у којој ће Црвена звезда покорити Европу, а Берлускони је толико обожавао Марка да је тренер морао да спакује кофере. Саки га је против Ћезене ставио на клупу уз образложење „Ако толико добро познајеш фудбал, седи поред мене да заједно анализирамо.“
„Када смо се после дуго година срели, рекао ми је да је свестан какве је проблеме направио, али ако ми је за утеху, многе пробелем је и решио својим головима. Редак таленат врхунског центарфора који игра за екипу. Он је за мене и даље најбољи нападач у историји фудбала“, рекао је недавно Ариго Саки.

Сакија је заменио Капело и створио генерацију „Непобедивих“ која је освојила Скудето без пораза 1992. године. Ван Бастен је постигао 25 голова у сезони, што у Италији није виђено 26 година. Нешто раније је Лабуд из Утрехта одиграо свој први и последњи Мундијал. На „његовом“ Сан Сиру је са Холандијом елиминисан од Немаца у контроверзном мечу када су се закачили Рајкард и Фелер.

Берлускони је желео да врати европску титулу на Сан Сиру и купио је Савићевића, Бобана, Папена и Лентинија. Али, Ван Бастен је опет био најбољи. Страшно је почео сезону. Четири гола Наполију, па четири против Гетеборга у Лиги шампиона. Освојио је и трећу Златну лопту што је пре њега успело само Кројфу и Платинију. Имао је само 28 година када је то остварио.

И почео је пакао.

Фантастична јесен у којој је дао 20 голова на 22 меча је прекинута због тешке повреде десног скочног зглоба против Анконе. Пре повреде је начео мрежу Анконе и савладао Алесандра Нисту. Истог оног голмана који је бранио за Пизу шест година раније када је Марко дебитовао и постигао први гол за Милан у Серији А.

Нова операција код доктора Мартија и нова пауза. Милан је пожуривао повратак на терен за финале ЛШ против Марсеља. Ван Бастен је поппуно неспреман и недовољно опорављен за то финале, није ништа урадио, а Милан је изгубио. Одмах после тога је у јуну 1993. године је уследила нова операција фамозног зглоба. Трећа. Марти је урадио све што је могао, али хрскавица готово да више није постојала у зглобу. Одстранио му је и део кости...

Годину дана се опорављао, није играо и морао је на нову операцију. Четврту! То је био крај свих надања... Одлучио је да пресече. Крај каријере. Никада више није виђен како уз каракетритичан скок пре залета изводи пенал.
„Нисам могао да стојим на нози без болова. Било ми је јасно да од играња фудбала више нема ништа. Није било никаквог помака. Не знам колико су ми лекари заиста уопште и помагали. После сваке операције сам се осећао све горе“, утучено је признао после четврте операције.

Белгијски доктор Мертенс, један од најчувенијих спортских хирурга Европе је рекао да му је то био најтежи моменат у каријери када је Ван Бастену саопштио да мора да заврши каријеру.
„Био је на врхунцу каријере. Осећао сам се одвратно“, причао је касније Мертенс.

Лабуд из Утрехта је могао само да гледа како Савићевић и другови уништавају Барселону у Атини за нову европску круну Милана. Годину дана касније, у фармеркама, ципелама и кожној јакни је последњи пут изашао на травњак Сан Сира, одрадио почасни круг и заувек махнуо навијачима који су плакали.
„Фудбал је данас изгубио свог Леонарда да Винчија“, рекао је разочарани Адријано Галијани том приликом.

Кажу да је Берлускони имао само двојицу миљеника: Марка ван Бастена и Дејана Савићевића.
„Па, тако се прича... Није никаква тајна да је Саки отишао после непоразума са Ван Бастеном“, каже нам Дејан Савићевић.

Први пут је виђена и суза на лицу челичног Фабија Капела. И Дон Фабио је обожавао Холанђанина. Није могао да се суздржи, почео је да плаче на клупи.

„Најбољи играч којег сам тренирао. И данас се осећам тужно када се сетим његовог опроштаја“,рекао је Капело који је касније терао Златана Ибрахимовића да гледа видео касее са Ван Бастеновим головима и тако од Швеђанина направио гол машину, уместо „гангстера у копачкама“ који умире у лепоти лоптања.

Марко ван Бастен је укупно дао 124 гола за Милан. Био је стрелац у 85 мечева за Милан и Росонери никада нису поражени када би он дао гол.

Болови у десном скочном зглобу су престали после операције урађене 1996. године. Уграђени су му шарафи и металне шипке како би могао да хода и води нормалан живот. Годинама је шепао. Избегавао је теме о фудбалу и само је играо голф. Тек 2001. се вратио фудбалу као тренер у омладинским категоријама Ајакса.

Марадона је рекао:
„Плакао сам када сам чуо да завршава каријеру. Он је најелегантнији играч којег сам видео у животу. Али, ако је Бог одлучио да Марко не може више да игра фудбал, вероватно је то урадио јер је мислио да ће Ван Бастен потрошити све лепе голове и неће никоме ништа оставити за касније.“