Фабрике претворене у салоне за свадбе и сахране

Шта се догодило с некада изузетно развијеном бањалучком индустријом? Приватизација је намјештана локалним моћницима, радници су на пијаци, сретници међу њима имају ниске пензије, производња не постоји...

На простору Бање Луке прије рата било је смјештено десетак великих и изузетно успјешних творница са
широком палетом производа.  налазило се преко десет творница које су своје производе пласирали и на домаћем и на иним тржиштима. Данас се више говори о пропадању и неславном краху тих погона усљед приватизација и стечајних поступака, него ли о њиховој некадашњој производњи.

ЧАЈАВЕЦ: Салон за свадбе у радничкој мензи

У строгом центру Бање Луке данас се само назиру остаци предузећа „Чајавец“ које је некада хранило сваку четврту породицу у Бањалуци. И данас је у босанскохерцеговачким домовима могуће пронаћи примјерке бањалучких  транзистора, усисивача, телевизора...

Некада један од носилаца развоја цијеле регије, данас упошљава тек неколико стотина радника. Објекти
који су били у власништу „Чајавеца“ данас су распродати или под закупима. Ту су смјештени приватни факултети (Универзитет за пословне студије), свадбени салон, кафић и клуб „Тамарис“, те неке политичке партије. Од читавог погона остала је само радничка менза која је претворена у салон за свадбе и сахране.

Ова фабрика основана је 1950. године одлуком Извршног вијећа Федеративне Народне Републике Југославије. Тада су долазили стручњаци, техничари и инжењери из свих крајева Југославије. За те прилике, изграђен је и „Самачки хотел“.

Ја сам се у Чајевцу запослио 1976. године, чим сам завршио Машински факултет. Имао сам ту срећу да
живим у бољим временима, па сам био њихов стипендиста за вријеме трајања студија. Сви смо ми, инжињери, почињали у Истражно-развојном центру. Након мјесец дана постао сам руководилац Одјељења контроле. Први погон је био код Градског стадиона, на мјесту гдје се данас налази Робна кућа 'Зенит'. 'Чајавец' је тада био само електронска индустрија, а први производ био је чувени транзистор 'Славица'. Касније смо производили и телевизоре, и усисиваче, апсолутно све. Послије земљотреса 1969. Извршно вијеће донијело је одлуку да се покрене војни погон. 1980. године неколико стотина предузећа радили су на пројекту тенка М84, који је завршен 1984. године. 'Фамос' Сарајево је радио мотор, 'Ђуро Ђаковић' лимарију, а 'Чајавец' је радио читав систем електронике. Уочи рата набавили смо најмодерније и најсавременије ЦНЦ уређаје који су програмирали и израђивали апсолутно све моделе. Када је почео рат, наши инжињер су одлазили на ратиште, али се враћали наком мјесец дана јер је фабрика морала радити. Како је рат одмицао, у погон се све мање улагало. По завршетку рата, 'Чајавец' је имао 15 ОУР-а у својој главној, управној згради, која се налази у Господској улици, на Тргу Крајине. Били су распоређени по спратовима. Расипањем, и продавањем, прво је дошла на ред управна зграда. Куповали су спрат за спратом, од првог ка посљедњем па су максимално снижавали цијену објекта - испричао нам је Драго Ајдуковић, некадашњи радник „Чајавеца“ Он је данас у пензији. „Чајавец“ је напустио 2001. године и запослио се у Републичкој дирекцији за обнову и изградњу. Ту је радио наредних 12 година. Моја плата у „Чајавецу“ је била одлична. Коефицијенти које сам имао у „Чајавецу“, били су већи од коефицјената које сам као инжињер имао са платом од 1500 КМ у Дирекцији. Сјећам се да сам за неких седам плата у „Чајавецу“ купио новог 'Стојадина', Данас имам пензију која није мала, и омогућава какву такву егзистенцију. Жена и ја крпимо тако крај са крајем - казао је Ајдуковић

Иако је имовина овог предузећа била процијењена прије приватизације на 73 милиона еура, нико тачно не
зна колико се зарадило приватизацијом „Чајавца“. Не зна се ни гдје је завршило 20 милиона долара пријератних иностраних дуговања. Једино су према радницима остала милионска дуговања због неколико стотина неуплаћених доприноса, који се нису исплаћивали годинама.

КОСМОС: Радницима дугују два милиона

Ваздухопловни завод „Космос“, један од ријетких гиганата бањалучке привреде који је у власништву
Владе РС. Након губитна основног (либијског) тржишта три се године борио за голи опстанак. Процјењује се да ће „Космос“ на домаћем тржишту у 2014. години реализовати послове вриједне 1.500.000 КМ, а са страним партнерима уговоре вриједне шест милиона КМ.

Журнал.инфо