Багремов мед против упала

Мед је природна, високо калорична, биолошки вредна храна која садржи преко 300 за људски организам важних материја. Доказано је да бактерије не могу да живе уз мед. Антибактеријско деловање меда слично је пеницилину

Ферменти пчелињег производа делују и на распадање сложених хранљивих материја. Без фермената организам не би могао да постоји, а по њиховом садржају мед заузима једно од првих места међу прехрамбеним производима.

Мед садржи више врста шећера, али преовлађују воћни и грожђани шећер, дакле прости шећери који после узимања веома брзо доспевају у крв без оптерећења организма око његове прераде. Осим шећера, мед садржи и протеине, угљене хидрате, аминокиселине, органске киселине, ензиме, витамине (Б-комплекс, Ц, А, Е). Његовом редовном употребом побољшава се здравствено стање и виталност организма, повећава његова отпорност на многе инфективне и друге болести.

Постоји безброј врста меда, а најпознатији су ливадски, цветни, шумски, а од монофлорарних: липов, багремов, кестенов, сунцокретов... Свака врста има посебна својства. Липов мед, на пример, подстиче презнојавање, мед од хељде учвршћује зидове крвних судова, а багремов има противупално дејство. Мед тамније боје обично је богатији минералним материјама од светлијих врста меда.

Данашња медицина се слаже са тврдњом да је мед више него посебан, али само ако испуњава два услова: да је потпуно природан, без додатака, и да је цеђен на хладно, односно врцан, а не топљен.

У зависности од врсте меда, неки ће кристалисати раније, а неки касније. Багремов мед може да задржи житко стање и до три године, док ливадски кристалише већ кроз три-четири месеца, сунцокретов мед већ после двадесетак дана, а мед од уљане репице за мање од недељу дана.