Лијек из шљиве за лијечење опаких болести

Двадесетдеветогодишњи доктор техничких наука Иван Савић је у лабораторији издвојио из коштице шљиве амигдалин, супстанцу која помаже у терапији карцинома дојке, лимфона, простате...

Фармаколози кажу да је реч о богатству које, можда, никада неће угледати светлост дана. Методе лечења ове опаке болести амигдалином примењују се у Мексику и Немачкој, путем таблета и ињекција, али са супстанцом издвојеном из коштица кајсије и брескве.

- Нико на овим просторима до сада није покушао да издвоји амигдалин из коштице шљиве. Ја сам се на тај корак одлучио зато што је наше подручје богато овим плодом - каже млади научник, који је проводио дане и ноћи у лабораторији Технолошког факултета у Лесковцу радећи заправо своју докторску дисертацију „Издвајање биоактивног једињења амигдалина из семенки шљиве и кверцентина из листа зеленог чаја“.

Метода лечења опаких болести садржајем из коштица воћа, који је пун витамина Б17, позната је још од времена старих Египћана, а системско проучавање почело је у прошлом веку.

- Молекул амигдалина спада у групу тумор селективних агенаса, који уништавају само ћелије тумора док здраве ћелије остају нетакнуте. Готово да не постоји литература о тој супстанци у коштици шљиве, што је за мене посебно био изазов. Успео сам да издвојим садржај амигдалина који износи шест одсто на свежу масу шљиве - објашњава Савић, који је научни доказ објавио у неколико стручних светских часописа.

Срђан Пешић, шеф Катедре за фармакологију на Медицинском универзитету у Нишу, процењује да ће проналазак младог лесковачког научника највероватније остати у часописима, будући да од издвајања супстанце до производње лека прође 20 година.

- У Србији нема ниједне фармацеутске компаније која би се бавила иновацијама или увођењем потпуно нових лекова, оне углавном производе копије или генеричке паралеле већ синтетисаних лекова. Тај посао у свету ради тек двадесетак компанија, које су у стању да за један нови лек издвоје око две милијарде долара, и то с ризиком. Од десетине хиљада новосинтетисаних супстанција само њих 250 у просеку уђе у преклиничка испитивања. Од тих 250, само пет се нађе у фази испитивања на људима. Само једна од ових супстанција на крају постане лек - објашњава професор.

Извор: Блиц