Срби рекордери по забушавању на послу

Срби су апсолутни рекордери по броју лажних боловања и изостајањима с посла, не само у региону већ и у Европи.

Србија 30.09.2014 | 07:15

Ово је показало последње истраживање Мреже за пословну подршку (БСН) представљено менаџерима немачких компанија у нашој земљи.

Ниво одсуствовања с посла код нас већи је за 35 одсто него у земљама у окружењу (Хрватска, Словенија, Македонија, Румунија, Бугарска и Грчка), и за 59 одсто од просека у земљама ЕУ.

Испоставило се да стране компаније овде и даље имају највећи проблем током летњих месеци, када запослени узимају лажна боловања да би отишли на село и обавили сезонске пољске радове.

Аутори истраживања закључили су да, захваљујући корупцији и "буразерским везама" у здравству, лекари и даље масовно дају боловања и кад треба и кад не треба. Тако се изостанци с посла и до месец дана преписују због инсомније (несанице), компликација са акутном прехладом, стомачних тегоба, зубобоље...

Тек 9,4 одсто испитаника, показало је ово истраживање, ефективно дневно ради осам сати. Највећи број њих не ради дуже од пет, а има и оних који једва споје један продуктиван час на послу. Безмало петина користи паузу дужу од један сат, а тек нешто више од трећине испуњава све радне задатке. Највећи број анкетираних има тек половичан учинак, маса њих одрађује посао без интересовања, а неки и не крију да буквално избегавају радне обавезе.

Такође, трећина тражи између шест и 10 пута годишње слободан дан мимо годишњег одмора, а четвртина то чини и до 20 пута годишње.

С посла најчешће одсуствују запослени старији од 50, а одмах за њима "каскају" они између 35 и 50. Најажурније су особе на пробном раду и приправници. Као најчешћи разлог недоласка обично наводе болест детета или сопствени одлазак код лекара.

На листи оправдања високо место заузимају и приватне административне обавезе (одлазак у суд, општину, МУП за продужење докумената или возачке дозволе), болест других чланова породице, селидбе и сахране.

Две трећине анкетираних послодаваца сагласило се да неефикасан рад утиче на лош квлитет производа и услуга. Ипак, за утеху је да петина радника усвоји препоруке газде или шефа одмах и побољша учинак. Али, 15 одсто њих то учини тек после више од пола године, а осам одсто не учини никад.

Слична истраживања рађена у окружењу показала су да с посла, после нас, највише изостају Грци, Бугари, Хрвати и Мађари. У овим земљама највећи је и такозвани пасивни апсентизам - када запослени долазе на посао и раде пуно радно време, али не показују никакву заинтересованост и не постижу захтевану норму. У Хрватској и Грчкој је ово случај са више од 12 одсто запослених, а у Бугарској са више од 11. Незаинтересованости је најмање у банкарском сектору, фармацеутској индустрији, финансијским услугама, туризму...

Да би стимулисали раднике, послодавци најчешће врше бољи распоред кадрова и новчано или дисциплински кажњавају јавашлук. Али има и оних који дају новчане стимулације за већу продуктивност, више слободних дана, наградна путовања и усавршавања, организују дружења и скупове запослених (такозвани тим билдинг), плаћају радницима приватно здравствено осигурање, чување деце, вртић при компанији. Неки чак иду тако далеко да уз помоћ компанијских психолога или професионалних агенција покушавају да повећају заинтересованост запослених за рад.

У појединим државама чак постоји опција да послодавац замени особу чијим је радом незадовољан другом са евиденције службе за запошљавање. Он то мора да уради у року од два или три месеца пошто примети да новајлија не испуњава његове критеријуме.

Нека ранија истраживања, од пре три године, показала су да наш радник седи на боловању 25 дана годишње, док словачки не прелази 12, а немачки осам. Лажна боловања је веома тешко доказати, јер по српском закону послодавац мора да има сведока да је особа, уместо да се лечи, боравила у време одсуства на неком другом месту. То би значило да компаније треба да ангажују приватне детективе који би пратили одсутне раднике.

Аутори истраживања на крају упозоравају послодавце да бирају где ће отворити погон или дистрибутивни и логистички центар. Иако мање развијени крајеви нуде разне погодности и субвенције, проблем може да буде необучен кадар.

Како тврде, дешава се и да државна служба за запошљавање кандидате за посао "регрутује" преко неког огранка политичке странке или просто пошаљу своје пријатеље, који су у гро случајева неадекватан избор. Онда се компанија суочава са проблемима, а понекад су јој потребне године док не нађе нове, заинтересоване и обучене раднике.

Шта послодавци највише цене и прижељкују да виде код својих радника? Више од половине жуди да види одговорност према послу. На цени су и вештина продаје, организационе вештине, предузимљивост, колегијалност и тимски рад, креативност. Понеко тражи и комуникативне и маркетиншке вештине, општу и пословну културу, али и аналитичке способности. Нимало оптимистично не делује ни статистика БСН везана за персонални квалитет запослених. Приврженост предузећу показује свега 34 одсто, а стручност равно трећина радника. Општу културу има само 11 одсто њих, а енергичност, иновативност и креативност не показује ни пет одсто.

Срби неретко пију на радном месту због чега "забушавају", "ошљаре", излазе с посла раније из "оправданих разлога" или неизлечиво касне. Алкохоличари избегавају обавезе и жале се да их колеге и шефови мрзе. У нашој земљи највише је прикривених пијанаца, а Србија је прошле године била четврта у Европи по потрошњи алкохола по глави становника. Док смо ми "локали" просечно 11 литара, остатак континента пио је просечно шест.

Извор: Новости