Грађани БиХ угрожени минама

Докле год у БиХ постоје минска поља и оружје у домовима, дотле ће постојати опасност која директно угрожава дјечије животе, али и животе одраслих лица, каже за БУКУ Дијана Пејић из Генесис Пројецт-а.

Удружење „Генесис Пројецт“ из Бањалуке тренутно проводи пројекат "Упозоравање на опасност од мина и неексплодираних убојних средстава (НУС)”. Као што сам назив пројекта говори, активности пројекта усмјерене су на подизање свијести о опасности од мина у БиХ.

Дијана Пејић истиче да је општа процјена минске ситуације у БиХ идентификовала 1.417 угрожених заједница под утицајем мина.

„Локације контаминиране минама директно утичу на безбједност око 540.000 грађана. Од укупног броја угрожених заједница под утицајем мина, 136 или 10% су категоризоване као високо угрожене (око 152.000 директно угрожених грађана), 268 или 19% као средње угрожене (око 180.000 директно угрожених грађана) и 1.013 или 71% као ниско угрожене (око 208.000 директно угрожених грађана). Сама чињеница да је преко 540.000 БиХ грађана и даље угрожено минама и експлозивним средствима заосталим из рата довољно говори о величини проблема.  Такође, и нажалост, БиХ је прва земља у Европи по броју минских поља у односу на величину своје површине“, каже за БУКУ Пејићева.

Пејићева истиче да су у БиХ најугроженија подручја: Херцеговачко-неретвански, Средње-босански, Зеничко-добојски и Унско-сански кантон у Федерацији БиХ, док су у Републици Српској најугроженији дијелови општине Добој.

У 2013. години регистровано је 6 минских и 1 деминерска несрећа, при чему је укупно страдало 13 особа.  Жртве страдале током 2013. године су се, у тренутку страдавања, бавиле сљедећим пословима: прикупљањем секундарне сировине, сточарством, земљорадњом и деминирањем.

Из Генесис Пројецт-а наглашавају да је међу жртвама 5 дјеце/малољетних лица (једно смртно страдало, а четворо повријеђено) током тзв. „дјечије игре експлозивним средствима заосталим из рата".
Од 1992. године, од мина је страдало укупно 8.305 особа. У ратном периоду (1992-1995. године), од мина је страдало 6.326 особа, у послијератном периоду (од 1996. године), страдало је 1.710 особа, од чега 597 особа смртно, док за 269 особа страдалих од мина није позната година страдања. Од 1996. године, приликом обављања послова хуманитарног деминирања страдало је 115 деминера, од чега 46 деминера смртно.

„Тренутна величина мински сумњиве површине у БиХ износи 1.218,50 км2 или 2,4% у односу на укупну површину БиХ. Кроз операције систематског извиђања дефинисано је 9.400 мински сумњивих микролокација на којима се, процјењује се, налази око 120.000 мина.  У бази података (БХМАИС) тренутно су регистрована 19.185 записника минских поља, што представља око 60% од њиховог укупног броја. Општом процјеном минске ситуације у БиХ из 2012. године идентификовано је 1.417 угрожених заједница под утицајем мина“, каже Пејићева.

Она каже да процес деминирања у БиХ тече јако споро, јер је деминирање изузетно скупо. „Подаци из 2013. године нам говоре да је мински сумњива површина редукована за 44,32 км2  или 30% од плана. Сама чињеница да је план за 2013. годину извршен само са 30% довољно говори о томе колико споро тече процес деминирања“.

Пејићева истиче да дјеца и млади имају тенденцију да веома брзо забораве на овај проблем и да се олако упуштају у опасне игре.

„Сам примјер из општине Хаџићи, из 2013. године, када је петоро дјеце страдало током тзв. ’дјечије игре експлозивним средствима заосталим из рата’ довољно говори о томе колико дјеца лако и брзо забораве на опасност. Зато је јако важно континуирано дјецу подсјећати на опасност и подсјећати их на правила понашања у опасним ситуацијама“, каже она.

Напомиње да сви ми, а нарочито медији, треба да константно подсјећамо на постојање опасности од мина и експлозивних средстава заосталих из рата.

„Докле год у БиХ постоје минска поља и оружје у домовима, дотле ће постојати опасност која директно угрожава дјечије животе, али и животе одраслих лица. Зато је јако важно континуирано радити на упозоравању на опасност од мина и тако штитити људске животе“, објашњава Дијана Пејић.

Извор: Бука