Што клубови дају толике паре за играче?!

Пре само два месеца Реал је ПСЖ-у за Аргентинца тражио 65 милиона евра… Манчестер јунајтед ће платити барем 10 милиона више, исто онолико колико су Мадриђани својевремено дали за Зинедина Зидана.

Фудбал 26.08.2014 | 21:30

Проста математика? Не када је у питању фудбалско тржиште на којем цену, осим квалитета, одређује још низ других фактора. Све њих мање више знамо и без пластичних објашњења, а опет нас збивања на "пијаци" тако често оставе да лутамо у конфузији. Па тако и кад је у питању најављена селидба Анхела Ди Марије из Реала у Манчестер јунајтед.

Пре него што пређемо на ствар да истакнемо нешто што је свима очигледно – Аргентинац је паклен играч и верујемо да га је Реал продао само зато што је у таквом клубу обавеза увек имати оно најсвежије, најатрактивније, маркетиншки најисплативије. А после Мундијала у Бразилу то су Тони Крос и Хамес Родригез. Даље, свака част Ди Марији што је после њиховог доласка одбио да прихвати понуду Мадриђана да продужи уговор и зарађује огроман новац за седење на клупи. Игра му је била битнија од чека и за то заслужује све похвале. Многи би прихватили да греју клупу и уживају у луксузу.

Упркос свему томе, цена Ди Марије спада у категорију дискутабилних, иако је неспорно да играчи Краљевског клуба по логици ствари морају да имају и одговарајућу цену. Али, пре само месец дана, дакле после освајања Лиге шампиона и добрих игара на Мундијалу, Пари Сен Жермен је био на прагу великог улова. На крају је морао да прихвати пораз, јер због правила о финансијском фер плеју једноставно није могао да испуни захтев Реала.

Париски Свеци тада су објавили да им је Краљевски клуб тражио 65 милиона евра.

У међувремену, односи Ди Марије и управе Реала и дефинитивно су прешли тачку са које нема повратка, играч је клубу јасно ставио до знања да жели да иде. У таквим ситуацијама, а посебно зато што је и Реалу после летњег шопинга било у интересу да што пре попуни рупу у буџету, цена обично пада. У случају Ди Марије она је расла.

Медији, наиме, пишу да Реал за 26-годишњег аса сада тражи 75 милиона евра, плус још 15 у премијама које зависе од његових игара. Манчестер јунајтед, наравно, жели да смањи издатак и цео посао заокружи на 75 милиона евра без бонуса.

У обе варијанте, обештећење за Ди Марију је порасло минимум за 10 милиона евра од тренутка када се за њега интересовао ПСЖ. А од тог тренутка, Ди Марија је за актуелног првака Европе одиграо, обратите пажњу, само 14 минута такмичарског фудбала (против Атлетика у првом мечу Суперкупа Шпаније)?!

Игре Аргентинца, дакле, нису заслужне за вртоглав раст цене. Пре ће бити да је у питању очај Манчестер јунајтеда, који је упркос добрим играма током припрема брзо схватио да ће морати да потражи истинске асове ако жели да избегне ужасе из прошле сезоне. Луј ван Гал је, уосталом, о томе говорио и док је бележио прве успехе на клупи посрнулог гиганта. Гледајући из тог угла, можемо да претпоставимо да је енглески клуб могао да прође значајно јефтиније да је у акцију кренуо пре само месец дана. Не треба заборавити ни да је цена од 65 милиона евра била прва коју је Реал ставио на сто, а током преговора компромиси су извесни.

Овако, тих 59 милиона фунти о којима брује енглески медији је, изражено у еврима (75 милиона), идентична сума коју је Реал 2001. платио за Зинедина Зидана (којем је, додуше, већ било 29 година). Ди Марија ће, сва је прилика, постати најскупљи Аргентинац у историји фудбала и то тако што ће Серхија Агуера надмашити за целих 25 милиона фунти.

После благог смиривања тла средином прве деценије 21. века јасно је да фудбал поново клизи ка водама у којима се новац троши као да је онај пластични из популарне игре Монопол. Мада, монопол над највећим играчима и јесте привилегија коју имају само највећи клубови. Инфлација је учинила своје. Инфлација, и тренд да богати постају све богатији, а сиромашни све сиромашнији.

Када је средином прошлог века Велшанин Тревор Форд био најскупље појачање на планети његов трансфер из Астон Виле у Сандерленд је коштао 30.000 евра. За те паре 1950. године могли сте да купите 15 просечних британских кућа. За новац који је Реал прошлог лета дао на Герета Бејла могли сте да купите 341!

И нема сумње да ће трансфери само расти у годинама пред нама… Барем док балон не пукне, а питање је да ли ће се то десити оним највећима. Што се тиче сиромашних... Они ће се рвати са менаџерима и процентима.