Серија бизарних вјенчања у Врбањи

За четири године 17 Индијаца се у матичној служби у Врбањи на невиђено оженило Украјинкама, Литванкама, Казахстанкама, а један од ових бракова изазвао је међународни скандал.

Ниједан од 17 младожења из Индије није никад крочио у Бањалуку, нити стао пред матичара у Врбањи. Са младенкама, најчешће њемачким држављакама, поријеклом из земаља бившег СССР-а или Азије, које такође немају никакве везе са Бањалуком и БиХ, брак су склапали преко пуномоћника. Свих 17 бракова је склопио исти матичар, а на свим вјенчањима појављују се судски тумач из Бањалуке Мира Маринковић и њен супруг Мирослав: и то као преводиоци, пуномоћници, кумови, или чак у више улога истовремено.

За ова бизарна вјенчања јавност је први пут сазнала 2012. Тада је минхенски Зидојче Цајтунг објавио да су њемачку држављанку, коју су назвали псеудонимом Ана, 2008. у Бањалуци без њеног знања и пристанка удали за Индијца. Судски вјештак у Минхену је утврдио да је њен потпис био фалсификован, а „младенка“ је доказала да на дан вјенчања није била у Врбањи, него на послу у Њемачкој.

Медији су тада пренијели да је наводна Ана Бањалучанка, али „Еуроблиц“ сазнаје да се уствари ради о Лудмили З. из Казахстана, држављанки Русије и Њемачке, те да њен случај није једини. Она је признала да је 2008. „тражила партнера преко илегалних агената за упознавање“, те да је због тога „једној чистачици на жељезничој станици у Минхену дала свој пасош да га ископира“! Да ли је Лудмилин пасош умјесто у копирницу стигао пред матичара у Врбањи, гдје се друга жена представила као она, и ко је организовао ово и слична вјенчања? На ова питања требало је да одговори истрага, али је она завршена прије него што је почела.

„Ништа необично“?

- Матичар, који је склопио овај брак, 2013. је преминуо, па истрага није ни отворена – каже Мира Милетић из Окружног тужилаштва. Са истим образложењем, случај је експресно заташкан и у Градској управи. Душан Чајић, који је као одборник присуствовао овом вјенчању, тврди да „није примијетио ништа необично“, иако је младенкин преводилац била Мира Маринковић, а младожењин пуномоћник њен супруг. Слична комбинација понављана је више пута.

Матичар, који је до марта 2012. службовао у Врбањи, како тврде извори, “није био нарочито вјешт у свом послу”. У Бањалуку је избјегао из Бихаћа, а посао је, као избјеглица и отац погинулог борца, наводно, добио по препоруци Слободана Гаврановића.

- У МК Врбања од 2007. до 2012. је склопљено 17 бракова гдје су оба брачна друга били страни држављани, а један од брачних другова није био физички присутан. Као пуномоћник 14 пута се појављује Мирослав Маринковић, а три пута Мира Маринковић - потврдио је Славко Танасић, начелник надлежног одјелења у Градској управи. Како сазнаје "Еуроблиц", на неким вјенчањима Мирослав Маринковић био је и кум и младожењин пуномоћник, а непозантим Индијцима је неколико пута кумовао и извјесни Милан из Дебељака.

По закону у РС се могу вјенчати људи из било ког дијела свијета, уколико испуњавају прописане услове. Вјенчање је, уз посебно одобрење, могуће и када је једно од младенаца одсутно, под условом да пошаље документе овјерене у суду или код нотара и обезбиједи пуномоћника.

И док упућени сумњају да се у врбањским случајевима ради о фиктивним вјенчањима, организованим на релацији Минхен - Бањалука, Мира и Мирослав Маринковић тврде да немају појма о томе.

- Не знам откуд ти људи у Врбањи, али ми смо долазили на позив матичара - рекли су кратко Маринковићи.