Сремац се бори на украјинском ратишту

Држављанин Србије Дејан Берић, који је као борац проруских снага заробљен у источној Украјини, ослобођен је, али још увек се налази у овој земљи. На слободу је изашао у акцији размене заробљеника између руског покрета Самоодбрана из Доњецка и снага званичног режима у Кијеву.

Дејан Берић, коме је на друштвеним мрежема и јавности нетачно приписано презиме Мишковић, из сремског је села Путници, а у Украјини се налази око пола године.

Према сазнањима "Новости", пре ангажовања у грађанском рату у Украјини, био је запослен на градилиштима у Сочију и црноморском месту Адлеру.

На ратишту у источној Украјини учествовао је као снајпериста. Ратно искуство Берић је стекао 1999. године, када је током ратних дејстава у Србији био мобилисан у Војску Југославије.

Руски медији први су пренели информацију да је Берића крајем јула заробила украјинска војска, а вест је поткрепљена фотографијом на којој се, обучен у цивилну одећу, он налази међу двадесетак других заробљеника. Неку недељу раније, он се појавио и на снимку забележеном током борби око села Степановка. У униформи обележеној траком Светог Ђорђа - знаком проруских бораца, и снајперском пушком у крилу, у камеру је тада рекао да је из Војводине, да се бори против фашиста, али и да је околина Доњецка у прошлости била насељена Србима.

Да је Берић ослобођен из украјинског заточеништва, али и да се није вратио у Србију, потврдила нам је јуче и Берићева породица. Његови најближи одбацују спекулације да у Украјини ратује за новац.

“То није тачно, он није плаћеник. Тамо је отишао добровољно”, кратко нам је речено у породици.

Сремац који се са снајпером нашао у јеку грађанског рата није једини борац са ових простора који је тренутно у Украјини.

Највећа група од неколико десетина Срба у овој земљи ратује на страни проруских снага, а већином је реч о члановима Српског четничког покрета, на челу с Братиславом Живковићем. Борци из његовог одреда са којима је редакција "Новости" ступила у контакт оштро одбацују да се боре због новца, али о начину на који се организују и којим путем стижу у Украјину - не желе да говоре.

“Не организујем, наговарам нити на било који други начин радим на слању српских добровољаца на било коју тачку на планети, па ни у Новорусију - на свом фејсбук-профилу децидирано тврди и публициста Драгослав Бокан, који је однедавно на челу Представништва самопроглашене Републике Доњецк, у Србији.

“Свако од нас, међутим, има право на овај часни, братски и великодушни одлазак”.

Званичне потврде навода који су се појавили у јавности да грађана Србије има и на страни украјинске војске, још увек нема. Спекулише се да је реч о плаћеницима, који за новац ратују на страни власти у Кијеву.

У ратна жаришта широм света, па и источну Украјину, плаћени борци долазе преко мноштва међународних агенција, које се у форми органзовања обезбеђења објеката и личности баве упућивањем "паса рата" на терен.

Оне су, како се спекулише међу познаваоцима прилика у овој земљи, и главна спона тамошњих ратних сукоба са борцима са Балкана.

На страни власти у Кијеву бори се мноштво бораца са простора бивше СфРЈ, а међу њима по броју, наводно, предњаче Хрвати и Албанци. Они у степе истока путују преко више агенција. Међу најпознатијима која се бави овим послом јесте "Академи", наследница чувеног америчког "Блеквотера".


Извор: Вечерње новости