Рукавина остаје једини Србин у Примери?!

Уколико Александар Пантић напусти Виљареал и оде ван граница Шпаније на позајмицу, што је све извесније, његов нови саиграч Антонио Рукавина остаће једини српски фудбалер у Примери.

Фудбал 28.07.2014 | 15:00

Где почиње Србија, ту престаје логика. У свему, па и у фудбалу. Јер што је репрезентација Србије безопаснија у квалификацијама, а клубови јаловији с друге стране граница, то су играчи с ових простора бројнији у топ европским лигама. Све их је више у Италији, Немачкој, Енглеској и Француској, само не у Шпанији.

Ако млади Александар Пантић до краја лета из Виљареала оде на очекивану позајмицу ван Примере, његов нови клупски колега, тридесетогодишњи Антонио Тони Рукавина, биће последњи "српски Мохиканац" у првенству које је ове године дало освајаче Лиге шампиона и Лиге Европе, а потом у своје наручје привукла највеће светске асове (Крос, Суарез, Родригез...).

"Занимљиво, никада каријеру у Шпанији нисам посматрао из тог угла. Није да нисам пратио ко је све од мојих земљака дошао у Примеру и напустио је за ове две године, познато ми је и како су прошли у клубовима, али нисам на тај начин давао на тежини мојим наступима у Ваљадолиду и трансферу у Виљареал. Драго ми је што сам ту где јесам, али било би још лепше да нас је више из Србије", скромно ће, у свом стилу, десни бек Жуте подморнице.

Зашто најбољи шпански клубови и српски фудбалери нису више у љубави?
"Има ту свега... Алфе и омеге шпанског фудбала, Реал Мадрид и Барселона, тркају се у трошењу пара на најскупље светске играче, а други немају новца за најбоље из наше земље. Масовнији "извоз" на Пиринеје отежавао је и статус странаца који смо имали до јануара ове године, па су предност добијале колеге из Европске уније. Верујем да ће та промена у догледно време увећати нашу колонију, јер када имамо квалитет за четири од топ пет европских лига, сигурно га имамо и за шпанску. Из личног искуства тврдим да нам Примера у глобалу више одговара од немачке Бундеслиге, на пример. Због неспутаног и нападачког фудбала. Сви тимови, од првог до последњег на табели, играју отворено, на гол више, а и мање "физикалишу" од већине немачких екипа. Поготово највеће звезде, минимално оптерећене задацима у дефанзиви, што би могло да буде једно од важнијих објашњења феноменалног голгетерског учинка Роналда и Месија. И нама бековима је лакше, јер нас крила не прате "у стопу", због чега имамо више простора за учествовање у офанзиви".

Погађа ли те то што у Србији нису медијски најбоље испраћени твоји наступи у Ваљадолиду, па многи не знају да си на крају прве сезоне уврштен међу 11 најпријатнијих изненађења лиге? Или то да си проглашен за најбољег појединца у победи над Барселоном? Лош ти је маркетинг?
"Ко зна – зна, ко не зна и не мора. Никакав проблем. Не патим ја од тога. А да сам себе рекламирам, не долази у обзир. Најбитније ми је да сам стекао име овде где зарађујем за живот, иначе не бих успео у намери да после разлаза с прошлим клубом останем у, по мени, идеалној фудбалској средини и земљи коју смо супруга, син и ја веома заволели".

Не жалиш за брзо завршеном епизодом у данас моћној Борусији Дортмунд?
"Не могу да кажем да нисам желео дуже да останем у Дортмунду, али срећан сам што сам срећу пронашао на другој страни. Тада Борусија није била ово што је сада. Тим и резултати нису били овако импресивни, није било толико пара у каси, као ни навијача на утакмицама. Почетак краја кризе поклопио се с доласком Јиргена Клопа уместо Томаса Дола. Код првог тренера сам имао фину минутажу, Клопу нисам био у првом плану, а са 24 године најважније ми је било да у континуитету играм. Тако сам се обрео у Минхену 1860".

С Виљареалом те тек чека битка за Лигу Европе, а с Андерлехтом си имао загарантовану Лигу шампиона. Зашто си изабрао слабије такмичење?
"За сваког другог било би логично да потрчи за Лигом шампиона, богами и лепом понудом Андерлехта. Моји мотиви били су другачији. Нисам хтео да пропустим прилику да постанем члан једног од најорганизованијих клубова у можда најјачој европској лиги. Уз то ми се са 30 година није опет почињало из почетка. Овде сам дошао као појачање, а тамо бих био непознаница. Верујем да је Виљареал тим по мојој мери, у сваком погледу".

Очекујеш ли и такву минутажу? Каква је конкуренција на твојој позицији?
"За њу се увелико борим на припремама. Првенствено с Мариом Гаспаром, овде врло цењеним младим момком, потеклим из клупске омладинске школе, неприкосновеним стартером уз десну аут-линију у прошлој сезони. Поштујем његово знање и старе заслуге, али амбиција ми је да се наметнем тренеру као прво решење. Видећемо како ће нам шеф расподелити минутажу у великом броју утакмица. Биће довољно прилика за обојицу у Примери, Купу краља и, верујем, Лиги Европе. Хоћу да их искористим тако да ће клубу бити у интересу да ме задржи после истека двогодишњег уговора".

Колико си напредовао за две сезоне играња против Месија, Роналда, Бејла, Инијесте...?
"Можда би се неко на мом месту наљутио због оваквог питања, јер забога шта то има да учи човек од 28 година, колико ми је било када сам стигао у Ваљадолид. Супротно томе, мислим да су сваки тренинг и меч шанса да се савлада нешто ново или поправи нешто старо. Ја сам највише напредовао на пољу самопоуздања, што у доброј мери дугујем Мирославу Ђукићу. Нисам имао протекцију код човека који ме је знао у душу, још од сарадње у Партизану, јер Ђука није такав тип, а као и сви тренери живи од резултата. У њему сам имао некога ко је могао и хтео да ме истрпи када не иде. Можете да замислите колико ми је то значило на почецима у новом клубу. Узвратио сам му истом мером. Истовремено учећи од саиграча и врхунских противника".

Чему могу да се надају противници страшно појачаних Реала и Барселоне? Ту је и бранилац титуле Атлетико из Мадрида.
"Примера је иначе подељена на три света. Мадриђани и Каталонци су вечити фаворити за титулу, остале екипе из "горњег дома" гледају да им отежају посао и изборе се за Европу, а преосталих десетак тимова се боре за опстанак. У ову сезону Реал и Барселона улазе још силнији, са страшним појачањима, а већ су имали прејаке саставе. Биће занимљиво видети која ће се екипа пре уклопити и исплатити. Не видим како Атлетико може да им парира, пошто су га, да тако кажем, очерупали у прелазном року. То не значи да неће бити мечева где ће конкуренција хватати фаворите на кривој нози или истрошене од обавеза у Лиги шампиона. Видео сам како се то ради, када је мој Ваљадолид Реалу узео бод, а Барси сва три".

Нови дефанзивац клуба чији су дрес носили један Хуан Роман Рикелме и Дијего Форлан осврнуо се и на долазак холандског тренера Дика Адвоката на место селектора Србије.
"Жао ми је перспективног Љубинка Друловића, јер није добио мандат да покаже зашто је с омладинцима узео европску титулу, али с друге стране не могу да не констатујем велико тренерско име, искуство у вођењу репрезентација и трофејну клупску биографију Дика Адвоката. Ко год да нас води, морамо како знамо и умемо да одемо на ЕУРО 2016. Претпостављам с постојећим фондом играча, плус-минус неко име".